"Тијанин закон" ускоро пред посланицима НСРС

Наиме, министар правде Антон Касиповић очекује да би се у скупштинској процедури до љетне паузе могао наћи Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона, што значи да би његовим усвајањем услиједе строжије казне за извршиоце тешких кривичних дјела.  

Влада РС недавно је усвојила Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона РС којим Минисарство правде Народној скупштини предлаже увођење казне доживотног затвора за тешке облике кривичног дјела.

Прича о  нацрту овог закона услиједила је након усвајања „Тијаниног закона“ у Србији гдје је поменута казна предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малољетном особом, трудницом и немоћним лицем. 

„Сигурни смо да ће расправа у Народној скупштини, након тога вјероватно и стручна или јавна расправа додатно побољшати овај  текст закона. Став Министарства правде, јесте, да ће за посебно тешке облике овог дјела бити прописивана и пресуђивана казна доживотног закона“- истиче министар правде Антон Касиповић. 

Да дуготрајне казне затвора од 25 до 45 година треба занимијенити са казном доживотног затвора,  те да починиоце тешких  кривичних дјела треба настрожије санкционисати - сматрају и  грађани. 

„То треба дожитовно да се кажњава. Силовања, масакр за то сам нормално да се укине, а то се може постићи доживотним казнама. Има пуно силоватеља и осталих проблема у овој држави, тако да подржавам ту одлуку“- наводе  грађани. 

Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика предвиђа и могућност давања условног отпуста. Да на томе треба инсистирати у усвајању коначног текста овог закона, сматра и професор кривичног права Иванка Марковић. У противном, наводи, била би прекршена одредба члана 3 Европске конвенције о заштити људских права којом се забрањује нехумано и нечовјечно 

„Комисија Савјета Европе која на неки начин прати провођење овог члана је већ неколико пута дала негативно мишљење на она законодавства која имају казну доживотног затвора, али при томе немају могућност давања условног отпуста. Ја бих рекла да могућност давања условног отпуста не значи и аутоматски обавезу да се условни отпуст да оном учиниоцу којем је изречена казна доживотног затвора.

Може се поставити питање ко би од чланова комисије за давање условног отпуста у случају да молбу за условни отпуст поднесе лице које је извршило тешко кривично дјело на штету полног интегритета дјетета, усљед чега је дошло до смрти тог дјетета, ко би гласао за давање условног отпуста таквом једном лицу“- појашњава професор кривичног права Иванка Марковић. 

Професор кривичног права Иванка Марковић наводи да никада нису истражени статистички показатељи на основу којих би се знало на који начин је казна доживотног затвора утицала на евентуалне починиоце тешких кривичних дјела. Зато је, каже, неопходно спровести детаљну анализу која ће дати доказе о потреби увођења овакве казне.

БН ТВ