Осуђени бивши припадници ХВО за логоре Дретељ, Силос...

Како преноси Слободна Далмација, судско вијеће осудило је Маринка Марића на четири и по године затвора, а Жељка Родина на три године и 10 мјесеци затвора.

Оптужница их је теретила за укупно 14 одвојених догађаја у којима су на разне начине злостављани цивили, од којих су у њих шест учествовали и Марић и Родин, седам их је починио сам Марић, а једно Родин. По посљедицама, најтеже дјело за које их се теретило било је премлаћивање цивила Енвера Шабановића, који је умро од посљедица задобијених повреда. На терет им се стављало и понижавање, физичко и психичко злостављање те тјелесно кажњавање тридесетак бошњачких цивила заточених у Габели и Силосу.

Оптуженици су их, од српња до рујна 1993., тукли моткама и ногама по гениталијама, приморавали их да пију властиту мокраћу, лижу крв с пода, да стоје на сунцу при високим температурама одјевени у дебеле зимске одоре, да леже голи на врућем асфалту, а узимали су им и врједније ствари, попут сатова, говорећи да им више неће требати.

УЗЕО ИМ САТОВЕ

Марић је у више наврата, у раздобљу од јуна до октобра 1993., заробљенике ударао дрвеном палицом, пушком, рукама и ногама, као и оне већ злостављане који су у Габелу доведени из Стоца у полусвјесном стању, газио их ногама, тјерао да се постројавају уз зид и пјевају усташке пјесме, псовао их, бацао по њима жељезне кревете, везивао им ремен око врата правећи омчу те их тако везане подизао горе-доље, улијевао им воду у носнице, те им је стављао цијев пиштоља у уста.

Родин је заробљеницима логора Габела одузимао новац и сатове те им је пријетио да ће их побити ако му не предају све врједније ствари које су посједовали. Такође је почетком августа 1993. с непознатим припадницима ХВО-а петорицу цивила заробљених у логору Дретељ, покрај Чапљине, изударао жељезним цијевима, пушкама, дрвеним палицама, летвама, ногама и рукама по свим дијеловима тијела.

– Ово судско вијеће требало је утврдити општу претпоставку да је постојао оружани сукоб ХВО-а и Армије БиХ, који није био међународни сукоб. То је ноторна чињеница. А друго је да су оптуженици морали бити припадници једне од зараћених страна. Ноторно је да су одлукама војних власти ухићивани цивили и довођени у логоре, гдје су били смјештени у нељудским увјетима, изгладњивани, без основних хигијенских услова, а уз то су звјерски мучени и злостављани, па чак и изнуђивани.

Посебно су се иживљавали над угледним грађанима Стоца, професорима, лијечницима, суцима, особама из бивше власти... Нажалост, у свим ратовима страдају они који би требали бити најзаштићенији, а то су цивили. Иако је казна за ова дјела од пет до 20 година, држали смо да је ова висина у оквирима судске праксе. Марић се чак и испричао неколицини свједока, показао је емоцију туге и рекао да му је жао иако није признао дјела. А колика је величина људи који су били жртве, говори и то да је један од њих пружио руку Марићу у судници – образложио је, међу осталим, судија Живаљић, пише Слободна Далмација.

(БН) 

(Фото: Независне)