Корона-вирус: Шта сада раде свјетске тајне службе?

Немачки БНД и САРС

Крајем 2002, прва пандемија на самом почетку 21. века, избила је с тешким акутним респираторним синдромом (САРС), блиским рођаком корона-вируса. Из јужне Кине, вирус се проширио на глобализовани свет – усмртивши око 800 људи. 

Међутим, влада и Комунистичка партија Кине у почетку су све држали у тајности. Како је сада објавио немачки дневник Велт, недељама пре званичних извештаја, немачка обавештајна служба за иностранство БНД, доставила је информације о САРС-у и о његовом ширењу савезној влади у Берлину и здравственим властима Немачке.

Према информацијама из безбедносних кругова, БНД је пресретала телефонске разговоре и радио комуникацију кинеске владе. Немачки агенти су тако дошли, не само до информација о самој болести, већ и о почетној стратегији кинеске владе за заташкавање епидемије.

Америчке обавештајне агенције и корона

Слично се понашају америчке обавештајне агенције сада, када се ради о корона-вирусу: новинска агенција Ројтерс и Јаху њуз објавиле су да национални директор обавештајних агенција САД, који је одговоран за свих 17 америчких обавештајних агенција и који обавештава Белу кућу – прикупља и анализира актуелне податке о пореклу, развоју, ширењу и контроли корона-вируса.

Тиме се не бави само ЦИА. Сједињене Државе су једна од ретких земаља која има агенцију за шпијунирање у области медицине и здравства – Натионал Центер фор Медицал Интеллигенце (НЦМИ), која је под надлежношћу војне тајне службе ДИА (Дефенсе Интеллигенце Агенцy).

Да би прикупиле информације о корона-вирусу – навели су извори – америчке службе користе широк спектар средстава. Просто речено, то значи да се релевантне информације не траже само у званичним извештајима, медијима, на интернету или друштвеним мрежама. Користе се сви обавештајни инструменти, од ваздушних и сателитских снимака, до информаната, агената и прислушкивања.

Наравно, тајна је шта шпијуне посебно занима. С обзиром на корона-вирус, требало би поћи од тога да ће САД све више користити канале својих тајних служби, посебно у Кини или Ирану. Од агената у кинеском руководству или доушника у иранском Министарству здравља могле би са затражити информације о стварном броју заражених или умрлих, непознатим каналима ширења вируса или стратегијама за борбу против заразе.

Каква је корист од тога?

Шпијунажа и тајне службе не могу да излече корону, нити да је спрече, али онима који доносе одлуке могу да пруже боље информације и, у идеалном случају, омогуће им боље доношење одлука. Тако се може смањити неизвесност, ширење болести може се боље разумети, а планови и капацитети за спровођење мера у иностранству могу се боље проценити.

И наравно, ради се и о процени и признавању политичке и економске штете. То се такође односи на распрострањене кампање дезинформисања и све оштрије узајамно оптуживање за избијање пандемије.

Дакле, у и овој кризи тајне службе раде управо оно што увек раде: прибављају информације којима нико други нема приступа. То се посебно односи на земље као што су Кина или Иран, чијим се званичним информацијама углавном не верује. А затварања граница, полицијски часови и карантини који се тренутно уводе широм света, затварају званичне или отворене канале информација и комуникација. Тајне обавештајне службе које добро функционишу ту могу да помогну.

(ДW)