Агенција дала банкама "одријешене руке" коме ће стопирати отплату кредита

Наиме, Управни одбор Агенције за банкарство РС донио је у петак Одлуку о привременим мјерама банкама за ублажавање негативних економских посљедица узрокованих вирусом корона.

Како је саопштено “банке могу одобрити клијентима посебне мјере, као што су: мораторијум, односно одгода у отплати главнице и камате кредита, који може трајати најмање до објаве прекида ванредне ситуације, увођење грејс периода за отплату главнице на период од најдуже шест мјесеци, одобравање додатног износа изложености, те друге мјере са циљем олакшавања измиривања кредитних обавеза клијента”.

Увидом у Одлуку видљиво је и да се мјере не односе на све клијенте, већ да ће банке саме процјењивати, од случаја до случаја, коме ће дати олакшице.

Дефинисано је да банке неће одобравати посебне мјере за клијенте за које нису настале промјене у њиховој платежној способности.

“Банка не може одобрити посебне мјере клијентима код којих постоји кашњење у измиривању обавеза према банци дуже од 90 дана у материјално значајном износу”, наведено је у Одлуци Агенције.

Као референтни датум за утврђивање нивоа кредитног ризика и броја дана кашњења банка може користити датум 29. фебруар 2020. године, умијесто датума модификације.

Поред тога, дефинисано је и да банке не смију у току трајања мораторијума обрачунавати затезну камату на износ доспјелих потраживања, те не могу приликом уговарања посебних услова наплаћивати додатне накнаде за извршене услуге.

“Посебне мјере банка може проводити по основу писаног захтјева физичког и правног лица или њихово коришћење може покренути самоиницијативно у оквиру редовног процеса праћења потраживања у кашњењу, имајући у виду неповољне економске посљедице (директне и/или индиректне) узроковане појавом вирусног обољења „ЦОВИД-19“”, истакнуто је у Одлуци.

Доктор економских наука и професор на Универзитету Источно Сарајево Марко Ђого каже за ЦАПИТАЛ да се још једном показује да комерцијалне банке нису оне које могу или желе да сносе трошак отежане економске ситуације у којој се тренутно могу наћи њихови клијенти.

„Агенција у суштини каже банкама да ће им зажмирити на једно око, ако они то исто ураде клијентима. Ако банке дају модификације уговора клијентима, односно мораторијум на отплату, Агенција ће дозволити да се кредити који се налазе у том режиму третирају као да су на истом нивоу ризичности какви су били прије кризе.

Ако банке не дају клијентима никакве погодности, наставиће се као и до сада и ако дође до кашњења у отплати клијент је у проблему, али и банке које морају повећати властита обезбјеђења за такве кредите“, истиче Ђого.

Додаје да су комерцијалне банке у РС приватне институције у доминантно страном власништву и да им Агенција ништа не наређује, што не би ни смјела, те да им оставља двије могућности, да олакшају клијентима или не.

„На банкама је да саме одреде. Агенција је рекла да клијент може, а и банка сама, да покрене иницијативу за мораторијум на отплату, тако да су прилично лијепо технички покрили све, али није то нека значајнија помоћ клијентима.

Само Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС може озбиљно да интервенише кредитним средствима или ако постоји неки државни фонд из којег би се гарантовало комерцијалним банкама у овим ситуацијама“, сматра Ђого.

Појаснио је да држава не може банкама наредити да оне на терет властитих средства сносе посљедице свјетске економске кризе.

„Зато се овако више апелује и даје им се могућност да сами израчунају шта им је исплативије, да помогну клијентима, а за узврат да им Агенција олакша третман тих пласмана, или да игноришу све и саме сносе ризик невраћања кредита, а зна се да је правосудни систем тром, а инструменти обезбјеђења мање квалитетни.

Поред тога, није на банкама да сносе терет помоћи привреди, ако држава хоће да заиста линеарно помогне свима, то може кроз Буџет, али очигледно нема простора за то. Онда држава може да прави посебан фонд или да се пласмани угрожених клијената продају ИРБ-у, па да држава одлучи да директно помогне тим клијентима“, казао је Ђого,

Истакао је да је добро што је Агенција банкама забранила да наплаћују трошкове обраде кредитног захтјева у овим ситуацијама и да је битно да привредници то знају.

Банке су дужне објавити информације о могућим посебним мјерама на својим интернет страницама, а Агенцији доставити Програм посебних мјера у року од 15 дана од ступања на снагу Одлуке Агенције. Одлука још није објављена у „Службеном гласнику РС“, односно није још ступила на снагу.

Скоро идентичне мјере као и РС усвојила је и Агенција за банкарство ФБиХ.

У Србији је донесена одлука према којој се мораторијум ставља на отплату свих кредита, а они клијенти који желе да плаћају доспјеле рате могу то да учине.

Хрватско удружење банака (ХУБ) саопштило је да банке идућа три мјесеца неће предузимати мјере присилне наплате дуга те ће разматрати и одобравати захтјеве за одгодом плаћања кредита за грађане и предузетнике чији је бонитет озбиљно нарушен услијед посљедица епидемије вируса корона.

(Цапитал)