"Партнерство БиХ и НАТО-а"

Долазак помоћи коју су упутиле УСА, као водећа држава у НАТО-у, а која је предата Оружаним снагама БиХ како би била даље подијељена, била је увертира и сигнал да се тренутна ситуација може превазићи само међусобном сарадњом и размјеном помоћи. 

Слањем свог првог АНП-а, односно Програма реформи, Босна и Херцеговина је ове године и формално и фактички овјерила своје намјере за улазак у НАТО. У оквиру политичких и економских питања, која су саставни дио програмских реформи упућених у сједиште НАТО-а, налази се посебно поглавље под називом “Управљање кризама и планирање за ванредне ситуације”.

Управо садашња ситуација с коронавирусом проузрокује кризу у цијелом свијету, а чланице НАТО-а су раније низом усвојених механизама осигурале међусобну помоћ и сарадњу, али та сарадња и помоћ је осигурана и за нечланице, за партнерске државе које су показале намјеру за чланством у овој најјачој организацији.

“Ово је веома важан алат који може помоћи земљи да настави рад на важним политичким, економским и одбрамбеним реформама. Сада је на БиХ да прихвати ову шансу коју им дајемо“, казао је Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а.

Материјално-техничка помоћ

Македонија је већ почела да користи НАТО-ов систем НИЦС за пружање информација и савјета у стварном времену који је тесиран у октобру прошле године у Црној Гори, а Црна Гора је 26/27. марта ове године упутила захјет НАТО-у (ЕАДРЦЦ) за материјално-техничку помоћ.  

ЕАДРЦЦ сарађује са свим значајнијим међународним институцијама, укључујући и Свјетску здравствену организацију (WХО). ЕАДРЦЦ је први пута био ангажиран на Косову у погледу збрињавања избјеглица, када је послао медицинску опрему, одјећу, телекомуникацијска средства, шаторе за 20.000 особа, а помагали су и у Црној Гори 2017. у вријеме поплава.

Након 11. септембра 2001, поред бројних мјера у борби против тероризма појачане су и мјере за евентуалну борбу против употребе биолошких и хемијских супстанција од стране терористичких организација и знатно су проширене належности ЕАДРЦЦ-а. 

Данас још увијек не постоји одговор с каквим “оружјем” се цијело човјечанство бори, да ли је коронавирус природни или је настао у некој лабораторији, и на који начин му се супроставити. Због тога се још увијек цијели свјетски систем прилагођава, а самим тим и НАТО који је и кроз друге програме превенције створио механизме као што је ЦЦМС пројекат познат као “сигурност уз помоћ науке.”

Планирање хитних цивилних операција, израз је који се удомаћио у НАТО-у и траје већ годинама, а не односи се само на чланице НАТО-а. Уколико су катастрофе и кризе глобалне, онда се подразумијева међусобна сарадња.

Као што смо навели Македонија и Црна Гора већ користе погодности као чланице НАТО-а и веома је важно да је БиХ предала Програм реформи и да је као кандидат за НАТО у позицији као и друге чланице у смислу сарадње, размјене информација, али и међусобне помоћи, посебно имајући у виду да се НАТО већ налази у БиХ и да комплетан стаф у БиХ дијели нашу судбину.

Долазак помоћи коју су упутиле УСА, као водећа држава у НАТО-у, а која је предата Оружаним снагама БиХ како би била даље подијељена, била је увертира и сигнал да се тренутна ситуација може превазићи само међусобном сарадњом и размјеном помоћи.

Кризне и ванредне ситуације  

ЕАДРЦЦ је већ дјеловао у преко 30 НАТО операција од Пакистана, Азербејџана, Чешке, Мађарске, Румуније, до Украјине, Турске, Сјеверне Македоније, Португала и Молдавије. ЕАДРЦЦ је успоставио и управља Евиденцијом државних способности за употребу у хемијско-биолошким, нуклеарно-радиолошким нападима или кризама изазваним биолошко-хемијским дјеловањем.

Евиденције о томе садрже и информације о способностима које НАТО и чланице НАТО-а могу ставити на располагање државним властима у циљу заштите цивила.

Кризне и ванредне ситуације директно су спојене и са сигурносним изазовима. У свијету се због коронавируса појавило неповјерење и на глобалном нивоу, а сумње су основ за многа  дјеловања. Објава извјештаја Европске уније (у којој је већина држава и у НАТО-у) о руским акцијама усмјереним према ЕУ у склопу тренутне кризне ситуације, рефлектирају се и на БиХ.

Алтернативе се региону намећу више него раније па и преко промоција помоћи која стиже из Кине и Русије, на шта је већ указао и Царл Билдт, бивши министар вањских послова Шведске и први високи представник у БиХ, упозоравајући да Србија прикрива информације о помоћи коју добија из Европске уније.

Нажалост, кризни штабови и све институције у Босни и Херцеговини требају и морају, поред борбе против коронавируса, итетеко посветити пажњу и могућим сценаријима рушења БиХ и тиме изазивања сукоба у БиХ, и то у вријеме најжешће свјетске кризе икада, при чему једино Србија и Република Српска проглашавају ванредно стање.

По свим показатељима синхронизација србијанско-руских акција је итекако примјетна што континуирано угрожава мир и сигурност у овом дијелу Европе. 

Босна и Херцеговина мора искористи све механизме како би Европској унији и НАТО-у презентирала тренутно ситуацију која није само “живот у доба короне”, него се сусреће и с низом сигурносних изазова оних који користе тренутну кризу у којој би првенствено морали водити рачуна о грађанима.

У вријеме кад би сурадња, солидарност и брига за грађане морали бити на првом мјесту.

У преамбули Програма реформи Босне и Херцеговине за 2019/2020. наводи се да ће БиХ наставити активности на јачању способности управљања кризама и планирању за ванредне ситуације, посебно кроз спровођење наведених активности.

Такође се наводи да ће партнерске земље (НАТО и ПфП земље чланице) континуирано учестовати у раду НАТО Комитета за планирање за ванредне ситуације (ЦЕПЦ) с експертима из релевантних владиних институција или одређених професионалних института и институција важних за области сарадње релевантне за ове комитете и одборе. 

Као носилац ових активности одређено је Министарство сигурности БиХ које ће у складу с правним оквиром наставити учествовати у раду ад хоц тимова Групе за цивилну заштиту с цивилним стручњацима и по потреби и позиву Комитета за планирање цивилних ванредних ситуација, као и других група.

Министарство сигурности БиХ ће према Програму реформи координирати активности планирања институција и тијела БиХ у областима заштите и спашавања. Ово министарство је задужено и за међународну сарадњу, стратешко планирање, структуру и обуку. Према Програму реформи Вијеће министара БиХ би требало да успостави мјешовиту специјализовану јединицу за заштиту и спашавање на нивоу БиХ.

Програм развоја система заштите и спашавања треба успоставити методологију и механизме за изградњу капацитета институција и органа заштите и спашавања БиХ. Овај програм, такође, треба дати смјернице ентитетима и Дистрикту Брчко за усклађивање програмирања заштите и спашавања у њиховим зонама одговорности.

У прилогу Програма реформи – табела, тачка 6 наводе се конкретне мјере за које је одговорно Министарсво сигурности БиХ и институције Цивилне заштите. Тако се  између осталог наводи да треба још више осигурати механизме за управљање кризама и ојачати капацитете планирања ванредних случајева, сарађивати с регионалним и сусједним дрзавама, те имплементирати Програм система за заштиту и спашавање.

Сигурност уз помоћ науке

Наравно, пандемија коронавируса досад је засигурно најјвећи изазов за савремени свијет, тако да се чланице НАТО-а, а и сам НАТО  “у ходу” прилагођавају тренутној ситуацији. 

Треба подсјетити да је Евроатлантски центар за координацију дјеловања у катастрофама (ЕАДРЦЦ) основан 1998. године у сједишту НАТО-а, и што је занимљиво урађено је то на иницијативу (тадашње) Русије. Центар је активан 24 сата и дјелује као кључна тачка за размјену информација о свим видовима катастрофа.

Приликом оснивања договорена је и еуроатланска јединица с националним елементима, односно оним снагама које су државе спремне ставити на располагање у кризним ситуацијама.  

(авангарда.ба)