Амбасада Кине упутила протест њемачким медијима

Његове опаске многе су мање дипломатске - и шифриране - од оних које су се посљедњих дана чуле у фрустрираном Лондону и Паризу. Примјерице, Британија је поручила Пекингу да нема “једноставног повратка” на старо те да би међународна заједница требала тражити одговоре око кинеског управљања кризом. Француски предсједник Еммануле Мацрон пак је устврдио како “очито има ствари које су се догодиле, а које нису познате” те да је “наивно” тврдити да је кинеско управљање кризом коју је проузроковао коронавирус боље него у другим земљама. Све су гласнији позиви и на опрез приликом преузимања ослабљених фирми, уз напомену да би оне могле завршити у кинеским рукама.

Но вратимо се на почетак.

Уредник Билда тврди како га је на реакцију понукало отворено писмо које му је послало кинеско министарство сполњих послова у Берлину. Писмо су му упутили јер су се његове новине питале би ли Кина требала платити огромну економску штету коју је коронавирус проузроковао у свијету.

У свом одговору на њихов иступ, насловљеном с “драги предсједниче Xи Јинпинг”, Реицхелт кроз пет тачака сецира и напада Пекинг и његово понашање, не штедећи кинеску врхушку. Напротив, његов одговор на отворено писмо завршава сљедећим ријечима.

“Ваша амбасада ми говори да се не придржавам ‘традиционалног пријатељства наших народа’. Претпостављам да великим ‘пријатељством’ сматрате то да сада великодушно шаљете маске по свијету. То није пријатељство, ја бих то назвао империјализмом скривеним иза смијешка - тројанским коњем. Ви планирате ојачати Кину путем куге коју сте извезли. Нећете успјети. Корона ће бити ваш политички крај, прије или касније”.

Реицхелт Xију говори “да влада путем надзора”.

“Ви не бисте били предсједник без надзора. Мотрите све, сваког грађанина, али одбијате мотрити заражене тржнице у вашој земљи. Затварате сваке новине и сваки портал који је критичан према вашој власти, али не и штандове на којима се продаје јуха од шишмиша. Ви не само да надзирете свој народ, ви га угрожавате - а уз њега и остатак свијета”.

Надаље, Xија прозива због ускраћивања слободе путем надзора. Тврди да држава која није слободна није ни креативна ни инвентивна.

“Из тог сте разлога вашу земљу учинили свјетским прваком у крађи интелектуалног власништва. Кина се обогаћује на туђим изумима, умјесто да долази до властитих. Разлог зашто Кина нема изума је то да не допуштате младим људима да слободно размишљају. Највећи кинески извозни хит (који нико није желио, али који се проширио без обзира на то по свијету) је коронавирус”, поручује му.

Главни уредник Билда такође тврди да су и Xи и његова влада и кинески научници морали знати да је коронавирус врло заразан, али да су то тајили од остатка свијета.

Оставштина

“Ваши челни стручњаци нису одговорили кад су западњачки истраживачи хтјели дознати што се догађа у Wухану. Били сте препоносни и превише националистички да бисте рекли истину коју сте сматрали националном срамотом”, тврди уредник те Xи прозива и за наводе у Wасхингтон Посту, који је пренио да су кинески лабораторији у Wухану истраживали коронавирус у шишмиша, али без поштивања највиших безбједносних стандарда.

“Зашто ваши токсични лабораторији нису сигурни као ваши затвори за политичке затворенике? Бисте ли хтјели то објаснити ожалошћеним удовицама, кћерима, синовима, мужевима, родитељима жртвама коронавируса диљем свијета?” пита Реицхелт Xија. Напосљетку, поручује му да људи у његовој земљи о њему шапућу.

“Ваша моћ се урушава. Створили сте тајновиту, нетранспарентну Кину. Прије коронавируса Кина је била позната као држава надзора. Сада је Кина позната као држава надзора која је свијет инфицирала са смртоносном болести. То је ваше политичко насљеђе”, устврдио је Реицхелт.

Уз Кину се иначе, а поготово од избијања епидемије коронавируса, веже низ контроверзи. На примјер, у петак су кинеске власти признале да су објавиле криви број смртних случајева у Wухану, исходишту заразе. Нови број преминулих за 50 посто је већи. Исто тако, новинска агенција АП објавила је како су кинеске власти шест дана одбијале јавно признати да се суочавају с епидемијом. У тих шест дана се, тврде научници, могло подузети низ мјера за обуздавање кризе те се могло ублажити ширење коронавируса на глобалном нивоу.  Исто тако, Кина се оптужује да је радила притисак кроз Свјетску здравствену организацију како би сузбила упозорења о зарази, на ппримјер она из Тајвана.

(Јутарњи.хр/СБ)