"Није доказано да се вирус преноси у маркетима"

Он тврди да није доказано преношење вируса у маркетима, ресторанима или фризерским салонима, већ да се зараза најчешће преносила на већим заједничким окупљањима људи.

Објаснио је методологију своје нове студије у Хеинсбергу, епицентру епидемије ЦОВИД-19 у Њемачкој, и говорио о потенцијалним плановима како да се земља врати у нормалан живот, преноси Тодаy.ртл.лу.

Током посљедњих седмица његов је тим завршио значајна истраживања проведена анкетама и испитивањима у домовима широм регије Хеинсберг - гдје је пријављено више од 1.400 потврђених случајева.

Хеинсберг има око 250.000 становника и потврдио је 46 смртних случајева повезаних с корона вирусом. Резултати истраживања већ су дали неке назнаке о томе како вирус дјелује, као што је Стреецк појаснио:

"Не постоји значајан ризик од тога да ћете се заразити када идете у куповину. Тешки облици заразе увијек су били посљедица претјераног провођења заједничког времена људи током дужег периода, напримјер, априлске забаве у Исцхглу у Аустрији".

Такође, он није могао наћи никакве доказе о "живим" вирусима на површинама.

"Кад смо узимали узорке с ручки на вратима, телефона или тоалета, није било могуће створити вирус у лабораторији на темељу њих".

Да би се заправо "убацио" вирус, било би потребно да неко кашље у руку или додирне штеку на вратима, а затим да је након тога друга особа ухвати и додирне се по лицу. Стога Стреецк вјерује да су мале шансе за преношење вируса путем контакта с такозваним онечишћеним површинама.

Чињеницу да је ЦОВИД 19 капљична инфекција и да се не може пренијети зраком раније је потврдио и виролог Цхристиан Дростен из берлинског Цхаритéа.

Међутим, постоје различите теорије о ширењу корона вируса. Стручњаци америчког Института за здравље ЦДЦ и НИХ закључили су да вирус може преживјети 24 сата на папиру, три сата у аеросолима и до три дана на пластици и нехрђајућем челику.

Међутим, како Институт Роберт Коцх наводи на својој wеб страници, научна истраживања попут овог реализирана су у експерименталним условима, због чега нису баш репрезентативна за ризик преношења вируса у свакодневном животу.

Хеинсберг ће сада бити центар за провођење још једног истраживања, а чији је циљ даљња процјена начина на који се вирус шири. Студија ће пратити репрезентативни узорак од 1.000 људи.

"Резултати ове детаљније студије могли би послужити као препоруке за националне стратегије изласка из карантина", каже Стреецк.

Што се тиче тренутно подузетих мјера забране, Стреецк сматра да је важно имати на уму потенцијалне негативне ефекте које би неке мјере могле донијети:

"Људи би могли изгубити посао. Можда више неће моћи плаћати станарину и дужа изолација може довести до слабљења нашег имунолошког система".

(Клиx)