Вирус се шири само контактом са зараженом особом

Потврђујући ову теорију, српски стручњаци напомињу да вирус може да се дуже задржи у спољашњој средини само у лабораторијским условима.

Њемачки инфектолози спровели су експеримент у граду Хајнсбергу, како би истражили на који начин се заправо преноси вирус корона и колико дуго се задржава на предметима. Они су свакодневно пратили око 1.000 људи и у домовима заражених породица нигдје нису пронашли живи вирус, ни на једној површини – стакленој, пластичној, дрвеној, а узети су узорци са квака, мобилних, WЦ шоља…

Први закључци до којих су дошли указују да је већа опасност да ће се зараза пренијети од људи, него преко предмета које су додиривали.

– Зараза се не шири дотицањем предмета са којима су у контакту били заражени, него дужим боравком људи у непосредној близини једних поред других. Неко ко је заражен треба да се искашље у руку и том руком дотакне кваку на вратима. Одмах након њега друга особа треба да дотакне исту ту кваку, и одмах да се руком дотакне по лицу. Једино на тај начин вирус може да се пренесе преко предмета. Међутим, у свакодневном животу, заиста је мала шанса да се вирус пренесе путем заражене површине – тврди др Хендрик Штрек, директор Института за инфектологију Универзитетске болнице у Бону.

Сличног мишљења су и еминентни српски вирусолози. Докторка Ана Банко са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду сматра да је дужи опстанак вируса на предметимау спољашњој средини могућ само у лабораторијским условима.

– У идеалним, експерименталним условима, вирус се задржава до три сата у аеросолу, до четири сата на бакру, до 24 на папиру и картону и чак до три дана на пластици и нерђајућем челику. Међутим, иако ово може дјеловати застрашујуће, концентрација вируса и његова инфективност на овим површинама сигурно је далеко мања у свакодневним околностима, када услови за преживљавање вируса нису идеални као у лабораторији – рекла је недавно др Банко у интервјуу за Блиц.

Вирус нема могућност размножавнаја ван човјека.

– Вирус у спољашњој средини може да опстане од неколико сати до неколико дана. Међутим, важно је напоменути да вирусно преживљавање директно зависи од услова те околине, односно од температуре, УВ зрачења, киселости, присуства дезифицијенаса итд. Вирусу је у спољашњој средини апсолутно немогуће да оствари процес умножавања, јер нема хуманих ћелија које би му то омогућиле. Човек може да се зарази само ако се без маске, а на удаљености мањој од два метара, налазио испред заражене особе која је кашљала – каже др Банко.

Др Радовановић: Преко ствари само теоретски

Епидемиолог Проф. др Зоран Радовановић каже да је доминантни пут преноса инфекције капљично, док је могућност заразе преко предмета могућа ако је он свјеже загађен.

– Ако се болесник у продавници ухватио за кутију чаја, а непосредно послије тога неко додирнуо исту ту кутији, а затим и лице, тако би вирус могао да се пренесе. Међутим, ако је прошло више сати, онда је заиста јако мала вјероватноћа да можемо да се заразимо – објашњава епидемиолог Радовановић.

Како каже, могућност да се човјек зарази путем контаминираног предмета је један од хиљаду.

– Због тога се не искључује и та могућност, те се савјетује дезинфекција. Под идеалним условима, ако је стабилна температура, влажност и слично, вирус је могао данима да се одржи на неким површинама. При томе, на пластици и металу дуже је могао да опстане, него на корозним материјалима попут папира, картона, тканине. Ако је вирус дуго у спољашњој средини, чак и ако је жив, изгубио је способност да изазове болест, или би реакција на заразу била много блажа – наглашава Радовановић.

(Блиц)