Извјештај Свјетске банке: БиХ пријети дубока рецесија

- Изгледи за економију БиХ зависе од бројних неизвјесних фактора, а земља је суочена с могућом дубоком рецесијом уз процијењени пад БДП-а од 3,2 процента. Ефекти ће се осјетити у скоро сваком сектору економије, а нарочито у туризму, некретнинама, транспорту, велепродаји и малопродаји;

док ће поремећај у ланцима снабдијевања и мања потражња од ЕУ довести до пада како индустријске производње тако и извоза роба и услуга, наводи се у извјештају, извјештава Индикатор.ба.

Када је ријеч о западном Балкану очекује се да у 2020. регија ући у рецесију, при чему се прогнозира да ће свих шест земаља, суочавајући се и даље са посљедицама пандемије ЦОВИД-19 (корона вирус), забиљежити негативан раст.

У извјештају – који користи основни и неповољни сценариј – прогнозира се да ће регионални раст износити између -3 и -5,6 процената.

У посебном поглављу извјештаја посвећаном БиХ наводи се да подаци за прво тромјесечје 2020. указују на оштро успоравање економске активности као резултат тренутне пандемије.

- Очекује се да ће незапосленост, која је већ висока, да се повећа као резултат ЦОВИД-19, констатује се у извјештају и додаје да ЦОВИД-19 пријети губитком значајног удјела постојећих радних мјеста, посебно у услужној индустрији.

Очекује се да ће финансијски сектор остати стабилан чак и код ЦОВИД-19. Раст кредита је позитиван и убрзава се у 2019. години, с бржим растом кредитирања домаћинстава него предузећа. Већина банака је довољно капитализирана, ликвидна и профитабилна, али перформасе банака у страном и домаћем власништву се разликују. Потоње пате од ниже капитализације, високог нивоа неквалитетних кредита (НПЛ) и падајуће марже, додаје се.

НПЛ-ови су на још увијек високих 7,4 посто (Q4 2019), али чини се да их је већина банака одрживо покрила. Очекује се да ће фискални дефицит потрајати и у 2020. години због ЦОВИД-19. У 2019. години дефицит је, према процјенама, био 0,5 посто БДП-а, у односу на вишак од 2,5 посто у 2018. године,

Најављени одговор власти кроз успостављање фонда за економску стабилизацију и гарантног фонда може краткорочно помоћи у ублажавању економских и социјалних посљедица ове незапамћене кризе.

- Како се додатне мјере одговора на кризу буду развијале, нарочито оне везане за успостављање нових фондова, важно ће бити осигурати да подршка буде транспарентно додијељена, пажљиво усмјерена, фискално одржива те да се лако може укинути кад више не буде потребна, савјетују из Свјетске банке.

Додају да ће у фази економског опоравка од кључног значаја бити да се јавна потрошња искористи за јачање укупне потражње, уз одржавање свеукупне фискалне стабилности.
Поред тренутне кризе, битно је да БиХ задржи фокус на рјешавању својих дуготрајних структуралних и институционалних слабости. 

(Индикатор)