Све се враћа у нормалу,планирајте и одлазак на море!?

Рекао је то за "Глас Српске" Бранимир Несторовић, чувени педијатар, пулмолог и алерголог Универзитетске дечје клинике "Тиршова" у Београду који је и члан Кризног штаба Србије за борбу против вируса корона. Онима који су од почетка појаве вируса корона пратили дешавања у региону није промакла изјава овог врхунског љекара који је на једној конференцији за новинаре казао да је ријеч о "најсмешнијем вирусу у историји човечанства". Иако су му то многи замјерили, Несторовић је касније казао да је то рекао намјерно да би умирио људе, да нам се не деси хаос као у Америци.

Говорећи о тренутној епидемиолошкој ситуацији у Србији и Српској, појашњава да се с обзиром на то да је епидемија у Аустралији, Јужној Кореји и Кини већ практично прошла, може очекивати да ће се вирус изгубити у потпуности до краја јуна, јер на температурама преко 30 степени опстаје само око минут и по на површинама.

Остаје хипотетичко питање да ли ће се вирус вратити на зиму. Тада може бити само слабији, јер је један број људи већ имао контакт са њим, па ширење не може бити експлозивно", рекао је Несторовић, додавши да вирус већ губи снагу а разлог томе је и УВ зрачење које убија вирус, али и повећава концентрацију витамина Д у кожи.

Појашњава да је у марту 20 одсто заражених имало тежи облик болести, док је сада то свега два одсто. Несторовић каже да ће се о тачном проценту заражених моћи говорити након тестирања антитијела у крви.

"На почетку епидемије рачунао сам да на сваког доказаног имамо око десет заражених без симптома.  Студија из Калифорније је овај однос повећала на један према 50", каже Несторовић.

Иако је у протеклих десетак дана дошло до скока броја заражених у Српској, Несторовић појашњава да није битан број заражених, већ колико је тешких случајева међу њима, односно колико људи захтијева интензивну његу.

"Број умрлих је око 4,5 одсто, то је нешто више од Србије или Хрватске, али и даље испод просека Европе. Већина пацијената је из ризичних група, тако да демографска слика одговара просеку", рекао је он.

Говорећи о мјерама које је Српска предузимала у борби против вируса, Несторовић каже да је ограничавање кретања било цјелисходно.

"Већина земаља је прихватила смањење контакта као меру успоравања инфекција и смањивања броја заражених. Земље које су се определиле за отворени приступ имале су велики број смртних случајева међу старијом популацијом. Према новим сазнањима која нисмо имали у моменту почетка епидемије распуштање вртића и нижих разреда школа изгледа није било потребно. Швајцарски лекари су утврдили да мања деца не преносе вирус даље. Наравно, увек треба имати на уму елеменат страха изазван релативно непознатим изазивачем", истакао је Несторовић.

Иако су предузете мјере дале резултате, било је и оних, погрешних корака. Водећи се искуствима из Кине, а затим Италије и Шпаније, појашњава он, болест је схватана или као тешка пнеумонија или тешко оштећење плућа, а такве болести лијече се стављањем пацијената на респиратор.

"Касније се показало да велики број пацијената има тромбоемболије, односно повећану склоност ка згрушавању крви, оштећење црвених крвних зрнаца, па чак и проблеме са кардиоваскуларним органима. Такви пацијенти не би требало да се стављају на респиратор, већ да им се даје велика количина кисеоника, у положају потрбушке. Уз то се дају лекови који спречавају згрушавање крви. На жалост, ово је запажено када је епидемија код нас већ прошла врхунац",  рекао је Несторовић.

Тврди да је дошло вријеме да се грађани слободно крећу те да напољу не треба маска ако нису у контакту са великим бројем људи.

"Рукавице нису неопходне, осим за оне који професионално раде са новцем или предметима. У затвореном простору треба носити маску, посебно  старији или они са хроничним обољењима", рекао је Несторовић, додавши да је уз здраве навике битан и позитиван став, јер се зна да стрес или страх смањују одбрамбене способности.

Кад ћемо на море

Бранимир Несторовић каже да је мала могућност да ће вирус корона опстати током љета, јер је познато да корона вируси не воле јако хладно вријеме, ни јако топло.

"Највише им одговара температура од пет до 15 степени. Грчка, југ Италије, Шпаније, Хрватска, па и  Црна Гора нису имали много случајева до сада. Моја прогноза је да ће од 15. јуна моћи да се оде на море. Друга је прича шта ће државе увести као обавезу за путовање", истакао је Несторовић.

(Глас Српске)