Фудбал заробљен између интереса оних који се питају!

Вијест дана стигла је из Белгије у којој је проглашен шампион, Кипар је одлучио да откаже сезону, а у БиХ поједини тренери се праве паметнији и од епидемиолога и експерата, “разумију” се у све: вирусе, термине, епидемију, политику, здравље, услове… Богом дани!

Свезналаштво и препотенција никада нису биле врлине. Али шта да се ради?!

Послије свега прочитаног, казаног, али и текстова у којима се појавило жестоко негодовање на став Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске морамо да поставимо неколико питања онима који одапињу “отровне стрелице” према Бањалуци, Републици Српској, ФК Борац, Вици Зељковићу, министру Алену Шеранићу… 

Да ли је могуће да су Милорад Додик и Драган Човић, прије Бакира Изетбеговића, успјели да “лобирају” у Бриселу да Белгијанци прекину првенство, заврше сезону и прогласе шампиона? Јесу ли Зељковић и Шеранић толико моћни да зауставе фудбал и на подијељеном острву Кипру, само како би доказали да нема услова ни у БиХ да се лопта настави котрљати због Борца и његове четврте позиције која води у Европу? Да нису можда агенти из Републике Српске у карантин ставили и Хајка Херлиха, тренера бундеслигаша Аугзбурга? 

Према ријечима тренера бијељинског Радника Славка Петровића њему то све смрди! Колико знамо Бијељина је била, и још увијек је, географски у Републици Српској, а фудбалски? Како је могуће да Борис Станишић, предсједник и власник Звијезде-09 из Етно села Станишићи поштује ставове надлежних институција у Републици Српској, а тренер Петровић не?! Етно село је удаљено једва пет километара од Бијељине и невјероватно је да је епидемиолошка ситуација толико дијаметрално различита? (!)

Борис Станишић јако добро зна шта је коронавирус, осјетио је на кожи своје породице пандемију вирусне пошасти, зар то није довољна опомена Петровићу и онима који исто мисле, да је све само, неслана, шала? Шта ће то Радник да добије, а шта да изгуби ако се првенство настави или не настави? Може да добије бригу, а може да изгуби став који заступа на видео-конференцијама које су, ионако, неозбиљно састанчење и “бацање прашине у очи”.

Шта би се, рецимо десило, да послије прве утакмице у Бијељини против Широког Бријега, пошто је по Петровићевом излагању “Бијељина имуна на коронавирус”, открије да је само један гостујући играч позитиван на ковид-19, или неко од службених лица из Бањалуке, Сарајева, Мостара, или било којег града у БиХ? Хоће ли и тада “доктор Петровић” рећи да нико од актера те утакмице не треба да иде у карантин, већ да се првенство мора наставити?! Забога фудбал је пречи од здравља?

Па гдје то има? Има, у БиХ.

И, сада да не испадне, да је бијељински Радник, чија се управа распала одмах по именовању за вријеме ванредних мјера у Републици Српској, на Скупштини сазваној “на врат на нос” и након што је омаловажен легендарни Младен Крстајић, главни “монопол-играч” Премијер лиге БиХ морамо да кажемо да су се јавили они прави, који “кроје” елиту “Дејтонске земље”. Сарајевски вјечити ривали којима је све подређено и подешено, већ деценијама. Жељезничар и Сарајево су ушли “у рат” око титуле – хоће ли да буде призната или неће, ако се првенство прекине?

Какве везе с тим има тренер Радника Славко Петровић који је некада сједио на клупи тима с Грбавице?

Можда је вријеме најбољи свједок, треба да сачекамо његов суд! Јесу ли жртве коронавируса измишљене? Коме је до фудбала кад умиру људи?

И на крају једна епидемиолошка дилема: како је могуће да у Етно селу Станишићи разумију ситуацију с коронавирусом, а у Бијељини се праве као да се ништа није догађало претходних мјесеци? 
Мора да се ради о истинским експертима?!

(спортдц.нет)