Дан младости: Сјећате ли се штафете и слета
На данашњи дан, у доба СФРЈ, славио се празник – Дан младости или “рођендан друга Тита”.
Титови пионири сигурно се са носталгијом сјећају како су се цијеле породице окупљале испред ТВ екрана да гледају величанствени слет омладине на Стадиону ЈНА. Врхунац ове свечаности је била предаја Штафете младости Јосипу Бозу Титу, који је, дакако у друштву супруге Јованке, из свечане ложе пратио манифестацију оданости његовом имену, лику и дјелу.
Данима би се препричавало како је изгледао омладинац или омладинка којима би припала част посљедњег носиоца штафете и како је тај сретник издекламовао рођенданску поруку. Синтагма “носилац Штафете младости” била је важна ставка у биографији младог и амбициозног Југословена, која је отварала сва врата.
Занимљиво је да 25. мај, иако је слављен као Титов рођендан, уствари није датум на који је 1892. године рођен мали Јосип – Јожа Броз. Он је рођен 7. маја, али је 1944. године, током десанта на Дрвар, Тито избјегао погибију, па је овај датум слављен као његов симболички “други рођендан”.
Штафета младости уведена је 1945. године, на приједлог омладине Крагујевца, као Титова штафета. У првој Титовој штафети је учествовало 12.500 омладинаца, који су штафетну палицу пронијели кроз Југосалвију, претрчавши око 9.000 километара.
Традиција је настављена и наредних година. Траса којом су трчали омладинци и пионири носећи штафету бивала је све дужа, а завршна свечаност све импресивнија. Традиција ношења штафете одржаће се и након Титове смрти, да би била укинута 1988, одлуком руководства Савеза социјалистиче омладине Југославије.
На Титову иницијативу овај празник је 1957. године проглашен Даном младости и од тада, до 1979. године, штафета је завршавала свој пут на Стадиону ЈНА у Београду, гдје је приређиван слет.
Када је Тито умро, 4. маја 1980, штафета се затекла на путу кроз Хрватску. Њен пут је прекинут, а штафета је положена на одар доживотног предсједника СФРЈ у Савезној скупштини Југославије у Београду.
И наредних седам година Штафета младости је путовала Југославијом, у знак оданости “Титовом путу”.
Дан младости је праћен и бројним другим културним, активистичким и спортским манифестацијама. И колико год је све то било у знаку култа личности, овај празник је био и доказ да је у доба социјалистичке Југославије омладина била важна и држави и друштву.
Олимпијски шампион и дисидент у друштву радника и сељака
Посљедњи носиоци Штафете младости, они који су штафету предавали Титу, били су најчешће анонимни радници, сељаци, ученици или студенти, који су се истакли успјесима у учењу и раду и, наравно, били примјерни омладинци. Ипак, међу њима је било и познатих имена.
Тако је, на примјер, 1957. године Титу штефету предао, тада омладински функционер, а потом познати и контроверзни политичар Мико Трипало. Трипало је био партизан првоборац и високи функционер Комуистичке патије Југославије, а 1971. један од лидера “хрватског прољећа” или “маспока”, сецесионистичке и националистичке фракције унутар Комунистичке партије Хрватске.
Међу носиоцима штафете је био је чувени југословенски и словеначки гиманстичар Мирослав – Миро Церар, освајач бројних медаља на европским и свјетским првенствима и олимпијским играма, те отац донедавног премијера Словеније, који се такође зове Мирослав Церар.
(Српскаинфо)
Повезане вијести
Коментари (37)
Илија
Како да не.
Бошњак
Данас се носи Додикова,Бакирова и Драганова стафета.
Лова није до крова
Сјећам се 25.маја , на данашњи дан је у Тузли убијено 75 младих људи, свих националности. Србија крије и ћути..
БИЛО ЈЕ ТО
ЈЕДНО КОЛЕКТИВНО ЛУДИЛО. ПОСЛИЈЕ ЊЕГА НАСТУПИЛО ЈЕ ДРУГО.
Хаха
Гледај старих вампира добило станове по грqдовима од истјераних па славе доњело хармонике само нек је крканлука и здерања
дрина
Неком дан младости, неком дан залости.
Не
Хвала Богу не сјецам се ни стафете ни тог времена, ни дебелог диктатора.
МцЛовин
Сјецамо се данасњег дана 1995 године када су у Тузли побијена дјеца, српска, хрватска и босњацка
Бањалучанин
То су била времена. Југославија моћна, пета војна сила на свијету, ми водимо Несврстане. Долазе медаље са Олимпијада и Свјетских првенстава. Поносно слушамо: Хеј Славени... Привреда била јака, фабрике радиле, радници куповали викендице на мору. Ко није могао, имао је радничко одмаралиште. Није било Блајбурга ни Драже, али је било пара и живота. А сва Титова дјеца су живјела од свог рада, а не од покраденог са народних леђа. Заслужио је Тито да му и данас штафету носимо.
сјецамо,
То су били дани младости среце и радости,Али назалост сјецамо се и 90-тих година,дана залости великог зла који нам донесосе фасисти који јос увјек доносе зло народима.
ЖИКА Ж
Свакако народ је био заведен! Један човјек је стављен испрд свега! Један човјек је имао моћ одлучивања о животу и смрти држављана а посебно Срба! За све је Тито крив и његови дупелизци, али жалосно је што се и сада понавља
лудило
Растурише екстреми националисти и криминалци некадашњу лијепу Југославију уз помоћ запада, гдје народ страда ради њихови данашњи лични интереса.
Рома
С обзиром да га је добојска Бисерка прогласила Титом и њему се сваке четврте године предаје штафета у виду купљених гласова. Сматрају га доживотним а ми ћемо се потрудити да послије новембарских избора добије доживотну робију за своја "славна" дјела.
XXЛ
Многим обичним грађанима,интелектуалцима, академицима ИТД,ни данас није јасно,да ли је уистину таква заслуга и привилегија,била оправдана. Ниједан председник, цивилизоване земље у свету није имао такву ,,привилегију" Историчари треба да објасне Истину о овој оправданости.
Деба
Стафете се могу сјецати само они који су били у градовима и који су мало старији! Залосно је сто стафета није исла кроз Црњелово, Обарску, Батковиц, ......
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.