У пропалим банкама заробљено 100 милиона марака

Проблем је у спорим судским споровима које воде одређени повјериоци, а које је додатно успорила епидемија вируса корона. 

Економиста Зоран Павловић објашњава да стечајни управници не желе да ризикују да изазову нове судске спорове, па стечајну масу чувају док правна страна расподјеле новца не буде кристално јасна. 

Из адвокатске канцеларије Сајић, која заступа неколико повјерилаца, кажу да је управо главна кочница за расподјелу средстава пристиснута у ИРБ-у, јер они покушавају да поврате сав новац који су пласирали путем тих банака.

"Они желе да добију искључиво право на поврат новца од стечајне масе", каже Александар Сајић.  

У ИРБ-у одбацују оптужбе и кажу да не коче они исплату стечајне масе већ многобројне тужбе.

"Док се не заврше тужбе и други повјериоци усагласе, неће бити могуће исплатити стечајну масу. Код обе банке постоји више судских поступака који се воде од стране  више повјерилаца који имају значајна потраживања према банкама, те највећи број тих спорова још није окончан.  Дакле, било би злонамјерно тврдити да ИРБРС  кочи исплату стечајне масе, већ многобројне тужбе", саопштили су из ИРБ – а.

Поред спора са ИРБ-ом, средства су резервисана и због тужбе "Укио банке" која је тешка близу 40 милиона марака, а коју заступа управо адвокатска канцеларија "Сајић". 

Из адвокатске канцеларије Сајић кажу да се ипак може наћи модел расподјеле барем једног дијела новца који је до сада прикупљен током стечаја ових банака.

Стечај у "Бобар банци" је покренут почетком 2017. године, да би само неколико мјесеци касније истим путем кренула и "Банка Српске".

Иако је од тада прошло више од три године, до данас није одржана ниједна диоба па се новац свакодневно гомила на рачуним.

БН ТВ