У БиХ до 85.000 сиромашних због короне

Ово је закључак који се наводи у документу Свјетске банке “Економски и социјални утицај ЦОВИД-19”, у дијелу названом “Сиромаштво и добробит домаћинстава”.

– Успоравање због глобалне појаве ЦОВИД-19 и пратећи потенцијални губитак радних мјеста и зараде ће вјероватно имати краткорочни ефект на сиромаштво – наводи се у документу.  

Симулације показују да ће потрошња у БиХ вјероватно пасти за 3,5 до 6,7 процената.

– У зависности од тога да ли ће криза трајати један или два квартала, око 35.000 до 85.000 особа ће вјероватно постати сиромашно.  Прије пандемије је сиромаштво међу радницима у највише погођеним секторима износило око 9 процената. Међутим, та ће се стопа вјероватно повећати на 11 процената у сценарију 1 и на 15 процената у сценарију 2 – стоји у анализи.  

Нису обухваћени програмима 

Забрињавајуће је, како се додаје, да преко 60 процената оних који ће вјероватно постати сиромашни због ЦОВИД-19 кризе, тренутно није обухваћено никаквим програмом социјалне заштите.

Примјера ради, велики број сиромашних биће међу напријављеним радницима који остају без посла или дијела примања, а који не испуњавају услове да добију накнаду с бироа или било какву другу помоћ.

Иначе, праг сиромаштва за БиХ по овом документу износи 205 КМ мјесечних прихода по особи. За остале државе региона наводи се праг од 5,5 долара по особи на дан.

Криза ће вјероватно довести до прекида и дијелом преокрета недавно оствареног напретка (у смањењу сиромаштва) у цијелом региону.

Губитак посла и дознака 

– Иако су ЦОВИД-19 погођени сви, сиромашни и угрожени могу бити нарочито погођени јер они имају слабији приступ услугама и мање уштеђевине и механизама за превазилажење потешкоћа – закључују аутори.  

Поред директних здравствених утицаја, ЦОВИД-19 криза може на више начина утицати на добростање појединца и домаћинства, укључујући:

- Мање радних мјеста, па тиме и мањи приход од рада, како се потражња смањује и долази до поремећаја понуде; 

- Мањи приходи који не потичу од рада, нарочито дознаке од оних који су емигрирали у ЕУ; 

- Могуће смањење реалног прихода, ако поремећај ланаца снабдијевања доведе до повећања цијена, ограничавања потрошње основних роба попут хране, или обоје; 

- Притисак на пружање услуга и поремећај пружања образовних, здравствених и социјалних услуга.

(Бизнис.инфо)