Брисел "објавио рат" правосуђу у БиХ због великих афера

Због "забрињавајуће ограничених резултата у постизању циљева реформе у протеклим годинама", Европска комисија је писмом обавијестила шефа Високог судског и тужилачког вијећа(ВСТВ) БиХ Милана Тегелтију да преиспитују подршку правосуђу путем те институције, а шеф Делегације ЕУ-а у БиХ Јоханн Саттлер отворено је исказао незадовољство радом правосуђа и ВСТВ-а.

С друге стране, они који су требали бити персонификације ефикасног, независног и модерног правосудног система и у чије су усавршавање БиХ и ЕУ уложили велика средства су у међувремену израсли у политичке марионете које се "поткивају" по кафанама, краду мобителе из доказних материјала или овјековјечени снимцима надзорних камера подмећу доказе.

Систем који је омогућио недодирљивост особа чији професионални и морални интегритет не "покрива" ни потребу за присвајањем мобитела или новца из доказног материјала је платформа коју, очигледно, нису спремни промијенити и коју грчевито чувају уз подршку политичких ментора чије предмете заузврат депонују дубоко у ријетко отваране прашњаве ладице.

Због ситуације у правосуђу, која је темељ свих осталих изазова са којима се наша земља суочава, је Брисел, према информацијама Фактора, и прије званичних критичких иступа почео радити на исправљању аномалија које онемогућавају владавину права.

Један од најважнијих сегмената новог приступа је разбијање система који омогућава недодирљивост правосудних званичника. Тај систем обесмишљава постојање Уреда дисциплинског тужиоца, с обзиром да је без "добре воље" чланова ВСТВ-а ефикасност тог Уреда максимално ограничена, чему је јавност имала прилику свједочити у афери "Поткивање". Тада је, подсјетит ћемо, Уред поднио тужбу против предсједника ВСТВ-а Милана Тегелтије, али је Дисциплинска комисија, коју су чиниле Тегелтијине колеге, ту тужбу рутински одбацила.

Европска комисија је 11. фебруара ове године дописом упозорила ВСТВ да подузме хитне кораке с циљем успоставе посебне јединице за интегритет у оквиру Секретаријата ВСТВ-а. Та јединица би требала провјеравати имовинске картоне чланова Вијећа, али она још увијек није формирана.

Недодирљивост правосудних званичника је у посљедичној вези са недодирљивошћу политичких званичника чију контролу над правосуђем је препознала и ЕУ.

Неколико је предмета који су, према нашим информацијама, "запали за око" званичницима ЕУ-а, а који савршено илустрирају постојање политичке контроле над правосуђем. Занимљиво је да се углавном ради о аферама у којима су главни актери званичници Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ.

Павловић банка

Један од тих предмета је "Павловић банка", у оквиру којег је Тужилаштво БиХ, "истражујући" сумњиви кредит Милорада Додика у тој банци за куповину виле на Дедињу, хапсило и испитивало све осим главног актера приче – Милорада Додика.

Против Додика, власника Павловић банке Слободана Павловића, те још неколико особа је поднесена кривична пријава јер су незаконитим активностима шефу СНСД-а 2008. године омогућена новчана средства у износу од 1.468.373,00 КМ по основу наводног кредита. Додик је за 750.000 еура купио вилу у Београду, тврдећи да је то урадио кредитом од Павловић банке, али се испоставило да је кредит узео тек годину дана касније.

Бобар банка

Имао је Додик "среће" и када је у питању предмет "Бобар банка", у којем се оптужени терете да су, дјелујући као организирана група, финансијским криминалом и различитим злоупотребама направили штету од 122,5 милиона КМ и довели Бобар банку до пропасти.

Против бившег главног државног тужиоца Горана Салиховића је Уред дисциплинског тужиоца покренуо истрагу јер су се појавили транскрипти пресретнутих телефонских разговора између Додика и новинара Мате Ђаковића, у којима се, наводно, потврђује да ће истраге против Додика у предметима "Бобар банка", "Павловић банка", али и у афери "Килограм злата" бити обустављене.

Зграда Владе РС

Раније је, подсјећамо, Основни суд у Бањалуци ослободио Додика оптужби да је од јануара 1998. до краја 2000. године исплатама по разним основама оштетио буџет РС за 3,17 милиона КМ, а против њега су обустављане истраге везане за изградњу аутопута Бањалука – Босанска Градишка, те изградњу зграде Владе РС у Бањалуци.

Врло је занимљиво да су предмет против Додика који се односио на изградњу зграде Владе Р и чувени предмет "Рекет", у којем су главни актери били званичници Социјалдемократске партије (СДП), након Општих избора 2010. године, на којима су ове двије странке побиједиле, из Тужилаштва БиХ прослијеђени Специјалном тужилаштву РС, односно Тужилаштву Кантона Сарајево (КС), што је претходило пропашћу тих предмета.

Рекет

У предмету "Рекет" су за организирани крминал осумњичени тадашњи предсједник СДП-а Златко Лагумџија, потпредсједник те странке и тадашњи начелник Општине Нови Град Дамир Хаџић, те директор грађевинске фирме "Бутмир" Хусеин Хасибовић. Истрага је покренута због покушаја узимања 2,2 милиона КМ мита од предсједника Управе "АСА холдинга" Нихада Имамовића и других привредника за усвајање регулационог плана "Алипашин мост 7" у опћини Нови град Сарајево. Тужилац је наредио истрагу након што је Федерална управа полиције у октобру 2009. године поднијела кривичне пријаве против Хаџића и Хасибовића. Покушај узимања мита пријавио је Нихад Имамовић, који без усвајања регулационог плана "Алипашин мост 7" није могао наставити градњу стамбено-пословног објекта у сарајевском насељу Отока.

Референдум

У посебном фокусу ЕУ је предмет "Референдум", којег је својом оптужницом обесмислило Тужилаштво БиХ. Иако сам Додик није скривао да стоји иза организације неуставног референдума о "Дану РС", чиме је нарушио уставноправни поредак БиХ, Тужилаштво БиХ је пропустило оптужити тадашњег предсједника РС. У коначници је оптужницу против чланова Комисије за провођење референдума одбио Суд БиХ.

"Човић и остали"

И предмети који се односе на Додиковог дугогодишњег политичког партнера, предсједника ХДЗ-а БиХ Драгана Човића, су заслужили пажњу званичника ЕУ-а.

У том се контексту спомиње предмет "Човић и други", у којем је шефа ХДЗ-а БиХ крајем 2006. године Суд БиХ неправоснажно осудио на пет година затвора због оптужби да је за вријеме обнашања дужности федералног министра финансија власницима фирме "Лијановићи" омогућио избјегавање плаћања царинских такси. Након жалбеног поступка, Суд БиХ се у јулу 2008. године прогласио ненадлежним, те је предмет уступљен Тужилаштву Кантона Сарајево. Међутим, оригинални докази у том предмету су "мистериозно нестали" на путу из једног у друго тужилаштво.

Живко Будимир

С друге стране, они званичници који се нису успјели "изборити за наклоност" правосуђа су неријетко бивали жртве истог, те су процесуирани због непостојећих или чак бенигних прекршаја у поређењу са наведеним аферама. Један од најупечатљивијих таквих предмета је онај који се водио против бившег предсједника ФБиХ Живка Будимира, који је 2012. године био препрека за реконструкцију федералне власти, коју су требали чинити СДП, СББ, ХДЗ и ХДЗ 1990. Оптужбе на рачун наводне Будимирове злоупотребе положаја су окончане ослобађајућом пресудом.

Тај предмет неодољиво подсјећа на актуелни предмет "Респиратори", у којем је међу оптужене "угуран" и федерални премијер Фадил Новалић, чиме се он настоји елиминирати из Владе ФБиХ, што би отворило простор неким другим политичким опцијама да преузму пуну контролу над овим ентитетом.

Тужилаштво БиХ има врло селективан приступ правди који се не огледа само у именима оптужених у предмету "Респиратори", већ и у, примјера ради изостанку реакције на аферу "мобилна болница" у РС.

Та селективност није својствена само Тужилаштву БиХ већ и нижим правосудним институцијама. Похвална је намјера Општинског суда у Сарајеву да се истражи одговорност актера афере "Асим", али је врло упитан изостанак било какве реакције на аферу "Машић", на коју је указао бивши генерални секретар СДП-а Ирфан Ченгић.

- Зато су ми помало смијешне биле критике СДП-а на рачун афере "Асим" и организовања избора унутар сарајевске СДА - написао је Ченгић у документу у којем детаљно говори о злоупотребама положаја и уцјенама које су претходиле избору Дамира Машића за предсједника Кантоналног одбора СДП-а Сарајево.

Сумњива дуговања СДП-а према хрватској фирми умијешаној у прање новца, те према фирми из Широког Бријега су након пријаве организације Транспаренцy Интрнатионал постале предмет ЦИК БиХ.

Међутим, судећи према реакцијама, за евентуалне нерегуларности које су Транспаренцy Интернатионал и цјелокупна јавност у БиХ препознали у СДП-овим релацијама са тим фирмама нема интересовања међу правосудним институцијама.

Ратни злочини

Однос Тужилаштва БиХ према процесуирању ратних злочина савршено илуструјр пристрасност и политичку контролу над радом те правосудне институције.

Након пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) ратни злочини ХВО-а и припадајућих војних, паравојних и полицијских формација за Тужилаштво БиХ не постоје. У прошлој години је највише оптужница подигнуто против припадника Војске РС, њих 20, у којима је оптужено укупно 27 особа, од којих су четири недоступне правосудним институцијама БиХ.

С друге стране, против припадника Армије РБиХ су подигнуте три оптужнице, али је њима обухваћено чак 18 особа, чиме Тужилаштво настоји измијенити карактер ратних дешавања у БиХ, на начин да се злочини Армије РБиХ представљају као системски злочини у којима је учествовао већи број припадника, док су злочини Војске РС углавном били поступци "неодговорних појединаца".