"У просвјети вишка кадра има, али неће бити отказа"
Просвјетни радници у Српској су у протекла три мјесеца урадили велики посао и дали допринос у превазилажењу кризе због вируса корона, те не би смјело да се деси да „за награду“ остану без посла или да им буду умањене норме и плате.
Порука је то из Синдиката образовања, науке и културе РС, а након изјава министарке просвјете и културе РС Наталије Тривић да у просвјети има вишка наставног кадра, јер је све мање ученика у Српској, те да је то изазов за који покушава да се нађе рјешење.
У синдикату вјерују да је управо корона криза показала да без учитеља и њиховог ангажмана нема ни образовања, те да ресорно министарство треба да уважи тај значај и код предлагања рјешења за проблем вишка радника.
– Прича о могућем технолошком вишку у просвјети није нова. О томе се гласно говорило и раније, због смањења броја дјеце који је неспоран. У једном моменту је било чак 89 школа чији рад је због тога био упитан и ми не бјежимо од те реалности. Али очекујемо да се прије било какве одлуке имају квалитетни подаци и анализе колико радника има пред пензију, колико наставника има по предметима, колике су норме и слично. Очекујемо и да синдикат, као социјални партнер, буде укључен у то тражење рјешења. Не бјежимо од одговорности и обавезе да понудимо и рјешења, како нико не би остао без посла или без норме – каже за Српскаинфо предсједник овог синдиката Драган Гњатић.
За почетак би, истиче, требало видјети шта се може учинити по питању тога да већ запослени радници предају по више предмета.
– Осим тога, додатна запошљавања треба да буду планирана тако да не запошљавамо нове људе, а да неко остаје без посла с 20 или 30 и више година стажа. То су људи који су искусни, дуго раде у просвјети и могу предавати и друге предмете. Треба видјети и да ли се ова ситуација може искористити, можда за то да се у разредима ради квалитетније, с мањим бројем ђака – каже Гњатић.
Једно од рјешења којима би се могли избјећи откази јесте и преквалификација наставног кадра, а министарка Наталија Тривић поручила је да је опредјељење Министарства и Владе РС да се отвори много више предшколских установа у којима би могли да буду запослени радници који су вишак у основним и средњим школама.
Она је још прије три мјесеца, непосредно пред избијање корона кризе, на састанку с директорима и педагозима средњих школа поручила да ће се свим наставницима пружити прилика да остану у систему, али да ће неки од њих морати да се дошколују, баш као и они који су на бироу и не могу да нађу запослење као наставници за струку за коју су се школовали.
Они пред пензију, додала је, могли би се преквалификовати у оквиру исте струке. Други би се, каже, преквалификовали за васпитаче у вртићима, који су потребни у Српској, баш као и више вртића, јер је покривеност дјеце предшколским образовањем и васпитањем и даље недовољна.
– У средњим школама, рецимо, имамо више од 4.800 запослених, од чега је 75 одсто њих у доби од 30 до 40 година, што је добро, јер можемо даље да инвестирамо у кадар и имамо добру базу да људи прихвате промјене. Тражићемо оптимална рјешења, али не можемо дозволити ни да због нечије норме производимо генерације средњошколаца које неће имати будућност – истакла је, између осталог, Тривићева.
Из синдиката сада поручују да су и та рјешења могућа, под условом да се заједнички ради на њима, како би се проблеми превазишли на најбезболнији начин.
Једногодишњи програм доедукације
Наставницима у РС би могли бити понуђени једногодишњи програми доедукације, односно студиј са 60 ЕЦТС бодова и 12 предмета, а који би их усмјеравали на рад у предшколском образовању.
Срђан Душанић, декан Филозофског факултета у Бањалуци, на којем се школују и васпитачи за вртиће, потврђује да је такав програм у плану, али да од министарства зависи када би се са њим кренуло.
– Ми смо дали неке препоруке, ако би био тај програм, шта он све подразумијева, коју врсту доедукације и колико то траје – каже Душанић.
(Српсакинфо)
Повезане вијести
Коментари (23)
Наталииии
Очигледно је да министар просвјете није упућен у стање или свјесно збуњује грађане. Наиме, просвјетни радници примају плату у зависности од тога колико цасова имају. То је неко вец лијепо овдје објаснио. Ако имате пола норме, примицете пола плате. То није случај ни у једној другој институцији. У малим мјестима је обим послова у свим институцијама мањи али ником се не смањује плата. Ако у дом здравља или опстину у току дана уђе до 10 лица, какав је њихов обим посла?То прије рата није било тако, сви просвјетни радници су имали цијелу плату. Сада цијелу плату имају сви у школ(и осим просветара), јер њима не зависи плата од броја ученика. Логике нема, очигледно, НЕМА. У вријем короне се показало ко је неопходан за рад у сколи, то су просвјетари и нико више. Остале бисте могли преквалификобвати за рад у предшколским установама, нека раде нешто за те паре које приме.
Дипл. Инг.
Уписали сте и завршили те жњ факултете, спрдачине од факултета, ето, чисто да нисте код куце 4-5 год, да се друзите и проводите и да имате неку диплому, и сад кукате што вас је вишак. Нема га ко је уписао фил.фак, па му није исло па пресао на неки техн.фак, мед, екон, правни, технол.... Само дрзавни фак су у фокусу. Прив.фак.не зелим ни да помињем, то је највеће зло сто нас је снасло. Сјећам се добро, било је то 2001.год, на кафи у студ дому у БЛ, прича цура из Прњавора да је спремала испит на фил.фак, разр.настава, цца сат времена, и то путујуци од Прњавора до БЛ, полозила и добила 8. То говори да путујуци од Добоја до БЛ глат можеш научити за 10. Казе ни један испит није спремала дуже од 7 дана. Према томе, криви сте и ви сто немате посао. Заврси брале озбиљан фак, науци бар 1 страни језик, овладај солидно информ.технологијом и сва су ти врата отворена.
Марко
Министарка није открила топлу воду. Вец 15 година школство кубури са нормом. И било је у тих 15 година и технолошког вишка и отказа и свега. Није потребно збуњивати јавност. Нико у школама од наставника не прима плату а да не ради. Ако имаш седмично 24 часа то је пуна норма и плаћен си 100%, а ако имаш 12 часова тада имаш 50% плате. Лаж је да се секцијама то може намирити или да се неком зажмури на око. Проблем у образовању су ненаставни радници: некакви књижничари, административни радници, помоћници директора, медијатекари, политолози, социјални радници. У основним школама их је лако пронаћи: три-четири пута испијају кафу, а не раде пуно радно вријеме од 8 часоа. То је вишак и они узимају паре а не раде ништа. Ученици и не знају ко су ти људи. Ми знамо да су то дјеца политичара, кумови директора...
Мирко
Гдје сад пред изборе да добију отказ?
Ако нема довољно дјеце
нек нам министри направе једно 10-20 000 комада..?!
инспекција
Ти у средњој школи од 30-40г су 90% са намјенски купљеним дипломама на приватним факултетима за потребе тих радних мјеста. Ово је инспекцијски извештај, али министарство неће да реагује да их истјера из школе.
ре
како то вишак кадрова а нема отказа, значи седеће без посла и примати плати, а народ ће све то са своје грбача и то са каматама на кредите ммфа плаћати, срамота. откази под хитно.
Синиша
Перспектива је чудна. Зашто нико не постави питање зашто је мало дјеце у школама? И када крену да се мигољле како су миграције нормалне и у окружењи нико не пита, а зашто тога нема у Њемачкој, Аустрији итд. него само код нас.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.