Историјски пад: Америка у великој рецесији до сада

Одбор сматра да су пандемија коронавируса и одговор за очување јавног здравља резултирали падом различитих карактеристика и динамике у односу на претходне рецесије, наведено је у саопштењу НБЕР-овог Одбора за пословне циклусе.

Упркос тим разликама, Одбор је закључио да се због "невиђеног пада запослености и производње, као и његовог широког домета у целом друштву, ова епизода сматра рецесијом, чак и ако се покаже да ће бити краћа од ранијих падова у економији". 

Одбор је поручио како је у фебруару дошло до "јасног врхунца месечне економске активности", док је до врхунца тромесечне активности дошло у последњем кварталу у 2019. години.

Рецесијом се уобичајено сматра пад економије два квартала заредом, но то није увек случај, а у САД се сматра да НБЕР службено одређује када је реч о рецесији.

Одбор је навео да се "значајан пад активности шири по целој економији, што је обично видљиво у производњи, запошљавању и другим показатељима".

Из Одбора наводе и да рецесија почиње када економија досегне врхунац економске активности, а да се завршава када економија досегне дно циклуса.

Бруто домаћи производ (БДП) Сједињених Држава пао је у првом кварталу 4,8 посто и вероватно ће у другом кварталу забележити најгори пад у историји, односно, можда и више од 20 одсто.

Ова рецесија означила је крај најдужег раздобља раста америчке економије у историји, које је трајало 128 месеци или готово 11 година.

Иначе, послодавци у САД су само у априлу отпустили 7,7 милиона људи, што је знак дубине рецесије изазване пандемијом коронавируса.

Након отпуштања 11,5 милиона људи у марту, лоши резултати у априлу значе да је привреда САД за само два месеца изгубила добитке које је градила током скоро десет година, и да би зато опоравак могао бити дуготрајан.

Процењује се да је најмање 40 милиона људи у САД остало без посла услед кризе изазване пандемијом коронавируса.

(Курир)