Тегелтија: Велики губици у економији због пандемије

“Оно што сада већ можемо рећи јесте да су губици заиста огромни и да је пандемија направила огромне трошкове у економији”, рекао је Тегелтија, нагласивши да се процјењује пад домаћег БДП-а за пет одсто, као и да ће индиректни порези у овој години бити мањи за 260 милиона КМ од планираних.

“Највећи проблем су губици које правимо у овом тренутку. У неким нормалним условима са нормалном привредном активности и приходима додатни трошкови се лакше подносе, а сада имате додатне трошкове за државу и губитак прихода који ће се тек мјерити. Сигуран сам да ће требати двије до три године да бисмо се вратили на ниво привредне активности који смо имали крајем 2019. године”, указао је Тегелтија.

Он је изразио увјерење да ће се најјачи привредни субјекти изборити са кризом и губицима изазваним пандемијом, док ће за поједине гране привреде бити потребна и додатна подршка влада ентитета, јер у супротном неће моћи да издрже.

Тегелтија је истакао да посљедице пандемије вируса корона никада нико неће моћи тачно израчунати, већ ће бити ријеч углавном само о процјенама.

Предсједавајући Савјета министара је навео да ће ентитети и Брчко дистрикт врло брзо моћи израчунати колико је коштала ова пандемија као директни трошак, што ће се прије свега исказати кроз трошак здравственог сектора који је имао знатне другачије трошкове него што би имао у нормалним ситуацијама, од набавке опреме, лијекова, другачијег начина рада, а затим и кроз додатно ангажовање појединих институција попут МУП-а до мјера које су резултат директне подршке у смислу минималних плата и пореза.

Он је истакао да цифре из Владе Републике Српске показују више од 120 милиона КМ додатних трошкова само у здравству.

Говорећи о тренутној епидемиолошкој ситуацији у БиХ, Тегелтија је рекао да је лично очекивао да ће она бити повољнија, у смислу броја заражених вирусом корона и поштивања препорука здравствених радника.

Он је додао да је, упркос пораста броја обољелих, ситуација стабилна и под контролом с обзиром да је ријеч углавном о особама са блажом клиничком сликом и изразио наду да неће доћи до враћања неких ригорознијих мјера.

“Наравно да су људски животи и здравље људи на првом мјесту и да је потребно да се сви придржавамо мјера заштите, јер би евентуално враћање ригорознијих мјера додатно отежало привредну ситуацију и веома лоше се одразило на домаћу економију”, истакао је Тегелтија.

Он је навео да се већ сада биљеже резултати подршке привреди које су ентитетске владе предузмале, посебно Влада Републике Српске. “Сада прелазимо из фазе у којима су владе ентитета, доминантно Влада Републике Српске, директном финансијском подршком помогле привреду у фазу када се привредни субјекти морају прилагодити новонасталој ситуацији”, рекао је Тегелтија.

Он је похвалио рад Владе Српске која је брзом интервенцијом према привредном сектору створила амбијент да не буде отпуштања радника, нити отказа.

Говорећи о могућности отварања граница и релаксирању мјера, он је рекао да се контрола уласка и изласка људи из земље показала као ефикасна мјера, те подсјетио да се процесу затварања границе приступило на захтјев здравственог сектора, који најзначајнију одлуку доноси и када је ријеч о њеном отварању.

“Чињеница је да улазимо у благо отварање граница у Европи између земаља ЕУ, а послије тога најављено је отварање и према земљама западног Балкана које нису чланице ЕУ. Слиједићемо тај корак и могуће је, ако се буде погоршавала епидемиолошка ситуација, да ће бити рестрикција за одређен број земља или региона из одређених земаља, јер не би било добро да изгубимо конторлу над епидемилошком ситуацијом”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, очекује се да до 1. јула буду отворене границе према свим земљама Западне Европе, као и земљама ЕУ и неким изван Уније, уколико не буде другачијих захтјева здравственог сектора.

Он је оцијенио да тада не би требало да буде неких ограничења за држављане БиХ.

Тегелтија је додао да процјењује да ће након отварања граница кретање становништва бити интензивно, јер велики број грађана БиХ има држављанство других држава, некретнине и породице и они су ти који највише траже да се отворе границе према земљама западне Европе, због чега ће бити веома важно придржавати се препорука здравствених радника.

Говорећи о мигрантској кризи, Тегелтија је рекао да је очигледно ријеч о кризи коју не контролише ни Европа, а посебно то не може сама БиХ.

Он је нагласио да се број миграната у БиХ знатно повећава, што ову земљу можда чини најугроженијом имајући у виду однос броја становника и миграната.

Тегелтија је навео да се с једне стране може чути о пет, шест хиљада миграната у БиХ, а са друге стране чак десет хиљада.

“За мене је питање миграција прије свега безбједносно. Не знамо ко се ту налази, ти људи не желе да се идентификују и то може бити озбиљно безбједносно питање у самој БиХ”, указао је Тегелтија и додао да је за Републику Српску одувијек било прихватљиво ово питање третирати само као хуманитарно.

Он је нагласио да је политика према мигрантима била веома лоша у БиХ, али да они који су је креирали то неће да прихвате.

Тегелтија очекује да надлежне правосудне институције утврде ко и како је издавао лажне визе грађанима Пакистана и Ирака, а на шта је указао бивши министар безбједности у Савјету министара Фахрудин Радончић.

“Без обзира на то ко буде министар безбједности, а очигледно ће бити из СДА, мислим да нећемо мијењати опредјељење у вези са миграцијама са становишта, прије свега, да је то безбједносно питање и да морамо знати ко се у БиХ креће, одакле је дошао и који су његови мотиви да ту борави”, закључио је Тегелтија.

На питање да прокоментарише аферу “Респиратори” у Федерацији БиХ, предсједавајући Вијећа министара је рекао да не коментарише предмете у процесу, па тако ни предмет “респиратори”.

Он је нагласио да је важно да се тај процес заврши транспарентно и брзо и да се утврди истина, односно да надлежне институције заврше тај посао како је предвиђено по закону.

(Независне)