Бањалука: Какав кластер, такав и њихов деманти

Тако, у најкраћем, гласи деманти ресторана „Агапе“ након што је објављено да су се два јунака побила за њиховом „трпезом љубави“ и то у глуво доба ноћи када закључци Републичког штаба важе искључиво за будале и сиротињу.

Да је деманти другачије написан, да је написан онако како би деманти неког ресторана ваљда требао да буде написан, поштен човјек би можда и повјеровао да је цијела драма око радног времена Додиковог угоститељског сервиса режирана у просторијама опозиционе омладине.

Несрећни писац још несрећнијег демантија не види да ријалити политичари нападањем свега живог и неживог можда заиста лијече комплеске разних врста, али како нападањем свега живот и неживог ријалити политичари лијече недостатак интелекта?

Грешни писар не види да је „одбранити се од увлачење нас у политичко блато“ писала бедевија чији је једини образовни капитал диплома основне школе из Љубушког, као што не види да никако не мере „из кога вире“, јер се „кога“ односи на живо, а „којег“ на неживо биће. Што је сасвим разумљиво, јер не може се једном руком кусати суши, а другом превртати буквар.

Пласирани деманти заправо и није деманти; то је политички памфлет, криви навод управе ресторана са којим је Угоститељски сервис Владе РС у марту прошле године потписао уговор за послуживање хране у износу од 25.000 марака. Од ресторана са врхунским гео-стратешким, финансијским и груманским педигреом човјек би очекивао деманти који мириши на суфле, никако саопштење које се осјећа на покварена кувана јаја.

Пласирани деманти, да приводимо расправу крају, највише подсјећа на предивна скупштинска препуцавања препуна прасади, фискалних рачуна и факултетских диплома. Што ће рећи да смо постали оно што нам је парламент, а не знам да ли може грђе и горе од тога. Бирали смо према себи, а онда су нам се расправе изабраних вратиле као ехо да би постале наша једина заклетва и мјера према којој ћемо да трошимо овај једва живот. 

(извор.ба)