"Изетбеговић,Додик и Човић већа штета од корона вируса"

Како је Јовановић истакао, управо су ова три политичара главни кривци за чињеницу да је ‘’Босна и Херцеговина спаљена земља’’.

Говорећи о економским и политичким посљедицама пандемија корона вируса, наш саговорник нагласио је да ће у региону најмање посљедице истрпјети Србија док се значајан пад, како је оцијенио, очекује у Босни и Херцеговини и осталим земљама Западног Балкана.

"Државе у региону Западног Балкана које имају велику удео туризма у БДП ће ове године забележити највећи пад економије - у првом реду Хрватска и Црна Гора (око 9%). Са друге стране, очекује се да ће Србија, због стабилних економских показатеља и успешних антикризних мера, остварити најмањи пад у региону, али и у Европи - према прогнозама ММФ-а и Светске банке око 3%.

Што се тиче БиХ, прогнозира се пад БДП од 5%, а криза ће додатно погоршати већ постојеће структуралне проблеме економије - висок фискални и спољно трговински дефицит, као и незапосленост. Треба напоменути да ће на размере економске кризе у региону у великој мери утицати и економска ситуација у земљама ЕУ које су најважнији економски партнери, пре свега у Немачкој и Италији.

Желим истаћи да се БИХ и пре пандемије суочавала са бројним проблемима као што су незапосленост, корупција, криминал, сиромаштво, беда, масовни одлазак људи и бесперспективност. БИХ је нажалост спаљена земља. а за то су кривци Додик, Изетбеговић и Човић. Њих тројица су нанели више штете грађанима БИХ него корона вирус целом Балкану’’, испричао је Јовановић.

Посљедице 

Потом је додао да се криза која слиједи по много чему не може мјерити с великом кризом из 2008. године јер су, како је примијетио, узроци различити.

"Светска економија се према свим проценама тренутно налази у највећој кризи након Другог светског рата. Она је по својим размерама већ увелико превазишла светску финансијску кризу из 2008. године. Међјутим, за разлику од финансијске кризе која је узрокована структуралним економским проблемима, услед слома тржишта хипотекарних кредита, актуелна криза је изазвана вишом силом - пандемијом вируса Цовид 19.

Управо из тог разлога, и темпо опоравка глобалне економије ће пре свега зависити од успешности борбе против вируса. Према проценама ММФ-а и Светске банке, обуздавање вируса у другој половини ове године би створило услове за економски раст већ у 2021. години.

Чињеница је да су одређене гране економије као што су туризам, угоститељство или транспорт више погођене пандемијом од других, те ће вероватно трпети и дугорочније последице. Следствено томе, државе које у великој мери зависе од ових области ће се суочити са тежим последицама кризе", рекао је овај аналитичар за Н1 и наставио:

"Светска трговина је у толикој мери глобализована и међузависна да је тешко проценити да ли ће неке државе профитирати од кризе. Чак и државе које нису драстично погођене пандемијом имају проблеме због прекида ланаца снабдевања. Практично не постоји економија којој се предвиђа да ће ову годину завршити у плусу, тако да ће бити могуће идентификовати само мање или веће губитнике".

Он је поручио су велике силе слабо одговориле увјетима кризе истичући ту у првом реду Сједињене Америчке Државе и Европску унију.

Сукоби свјетских играча 

"САД и ЕУ су потпуно неспремно дочекале удар вируса, а оно што је посебно занимљиво јесте то да је изостао заједнички одговор за катаклизму, с питањем како су затајиле обавештајне службе САД и ЕУ. Одлука да се Кина не изолује од остатка света, док се не избори са епидемијом за коју је искључиво одговорна, само је Америку до сада коштала више људских жртава него у Вијетнамском рату.

Наглашавам да је за ову катаклизму искључиво одговорна Кина и њена Комунистичка партија која је на основу бројних доказа прикривала чињенице, хапсила лекаре, ућуткивала сведоке и утицала на WХО. Тензије између Сједињених Америчких Држава и Кине, које су почеле 2016. додатно су се распламсале услед епидемије што је довело до најниже тачке у односима САД и Кине.

Овај сукоб се раширио на све сегменте односа, продубљујући и главне тачке спорења, укључујући питање Тајвана, 5Г мреже, као и повећане тензије у Јужнокинеском мору", рекао је Јовановић.

Коментаришући дешавања која су претходила пандемији, нагласио је значај пројекта ‘’Појас и пут’’ на безбједосну пријетњу свијету.

"Много пре избијања епидемије, постало је јасно да кинески пројекат ,,Појас и пут,, представља највећу безбедносну пријетњу за ЕУ и њен демократски поредак. Корупцијом званичника и целих влада, нарушавањем тржишта дампиншким цијенама, кршењем правила равноправне поштене трговине, нетранспарентним погодбама и шпијунажом, кинеске компаније су кроз овај пројекат преузеле контролу над природним ресурсима, инфраструктуром и комуникацијама.

Приоритетне теме на председничким изборима у САД биће здравствени и економски одговор на епидемију. Председник Трамп ће за све своје грешке у реаговању оптуживати Кину, коју он и његове присталице још од прошлих избора виде као највећу претњу за САД. Исто тако ће и председнички кандидат демократа Јое Биден и његов тим кривца за највећу катастрофу која је задесила САД у последњих 70 година тражити у Кини. 

Последице будућих односа Кине са САД биће сложеније од последица застоја светске економије током пандемије. Да ли ће Кини бити све опроштено, хоће ли се и даље толерисати кинески тоталитаризам и малигни утицаји у суседству и Европи, да ли ће гнев и бес америчке јавности бити искаљен на неком другом, прети ли Хонг Конгу опасност да буде колатерална штета глобалних компромиса, компликована су питања на које ће одговори уследити вероватно тек након председничких избора у САД", поентирао је он на крају разговору за Н1. 

(Н1)