Корона опет "удара", грађани игноришу савјете струке

Више заражених забиљежено је само 4. маја – 69, али је тада тестирано више узорака, а епидемија још била у пуној снази, па ова бројка и није била неко велико изненађење.

Тренутно, срећа у несрећи је то што обољели имају благу клиничку слику, па је и број хоспитализованих у болницама у РС мањи него раније.

Међутим, и епидемиолози признају да је даљи развој ситуације неизвјестан, јер бројке о новозараженима у протеклом периоду нису нимало охрабрујуће. 

Наглашавају да имамо погоршање у погледу броја новообољелих, али да је, гледајући остале параметре, епидемиолошка ситуација и даље под контролом.

– Тренутно на дневном нивоу имамо више новозаражених него што бисмо вољели. То представља потенцијалну опасност за развој неких других ситуација које могу утицати на даљи раст броја позитивних. Наиме, након значајног пада броја обољелих, који смо биљежили у другој половини маја и почетком јуна, дошло је до пораста – каже за Српскаинфо епидемиолог у Институту за јавно здравство РС Јелена Ђаковић Девић.

Објашњава да су разлози оваквог стања вишеструки.

– Ублажавањем мјера дошло је до веће циркулације људи, а стварала су се и мјеста с локалном трансмисијом вируса, гдје се, прије свега, мисли на поједине колективе, попут неких фирми и вртића. До ширења заразе долазило је и на прославама, а вирус је откривен и код одређеног броја људи који су допутовали. Ипак, окупљање већег броја људи представљају највећи ризик за пренос вируса. То су ситуације у којима је тешко примјенити препоруке. Најризичнија су окупљања у затвореним просторима, попут ресторана и кафића, те већа породична окупљања. Окупљања вани имају мањи ризик, али само у оним ситуацијама у којима можемо поштовати физичку дистанцу и евентуално ношење маске – каже Девићева.

Упозорава да је тешко предвидјети даље кретање вируса.

– Међутим, ми смо ти који стварамо услове за пренос вируса и то стално морамо имати на уму. Број новообољелих нам тренутно не даје осјећај сигурности, иако тренутно имамо задовољавајуће клиничке слике, те више обољелих у средњој и млађој популацији. То, међутим, не значи да те особе неће даље ширити вирус онима који имају одређене хроничне болести и код којих може да дође до развоја неких тежих клиничких слика. До пада броја обољелих може доћи само ако се будемо придржавали мјера попут ношења маски, прања руку, дезинфекције површина, држања физичке дистанце, избјегавања окупљања у већим групама – поручује Девићева.

Истиче да ово, свакако, није други талас епидемије корона вируса у Српској, јер, како каже, први није завршен.

(Српскаинфо)