Парламент ФБиХ против малих хидроелектрана!

"Ово је велики успјех за све активисте и активистице окупљене у Коалицију за заштиту ријека БиХ. Активисти и активистице Коалиције протеклих година су својим тијелима бранили ријеке, рјечице и потоке на којима су одрасли и указивали на штетност МХЕ. Свим расположивим средствима, правним алатима, блокадама и јавним протестима, Коалиција се, заједно с грађанима угрожених подручја, годинама бори против МХЕ пројеката", наводе из Центра за животну средину.

Закључак који је јуче усвојен на Представничком дому Парламента ФБиХ на приједлог посланика СДА, базиран је на закључцима и препорукама Декларације о заштити ријека западног Балкана, која је настала као реакција еколошких удружења на огромне штете по локалне заједнице и животну средину коју узрокују МХЕ.

Донесена је у новембру 2019. године на конференцији коју су организовали организације "Арника" (Чешка), Центар за животну средину и "WWФ Адриа" захваљујући финансијској подршци Европске уније, Транситион програма Чешке Републике, "Глобал Греенгрантс" фонда и Фондације "Хеинрицх-Бöлл".

Претходно је, 12. маја ове године, препоруке и закључке наведене у Декларацији усвојила Влада ФБиХ на основу информације Федералног министарства околиша и туризма, а која се односи на проблеме градње МХЕ у ФБиХ.

“Овај примјер треба да слиједе и посланици у Народној скупштини Републике Српске. Свједоци смо све већег броја грађана који се противе градњи МХЕ на ријекама као што су Бјелава, Биоштица, Прача, Рзав, Неретва и многе друге. Народни посланици су посланици ових грађана и крајње је вријеме да послушају глас народа који јасно каже: “Слобода ријекама”", поручују из Центра за животну средину. 

Подсјећамо, у БиХ је планирано више од 400 МХЕ, од којих је изграђено око стотину, које у већем дијелу године својим радом остављају корита ријека скоро потпуно суха. Током одлучивања о градњи МХЕ у БиХ, јавност није адекватно укључена, грађани су ускраћени за информације и право да се на демократски начин изјасне о тим пројектима.

Изграђене МХЕ су нанијеле велику штету природи и локалним заједницама, а одговорност за то треба да сносе они који су својим потписом дали сагласности и дозволе за градњу ових, по природу и друштво штетних пројеката. 

(Агенције)