“Тестирањем се не могу открити сви заражени короном”

Поручује и да нико не треба да мисли да је унапријед заштићен или безбједан.

Срђа Јанковић је, гостујући у Дневнику РТС, рекао да што се тиче броја пацијената на респиратору, ту Србија биљежи пораст, али да је то очекивано.

– Клиничка слика се развија током одређеног времена, тако да крива броја пацијената на респиратору увијек мало касни у односу на број новообољелих – додао је Јанковић.

На питање колико тестирање даје реалну слику, Јанковић каже да сигурно не можемо очекивати да тестирањем откријемо баш све заражене особе.

– Међутим, с обзиром на строге индикације тестирања које су систематичне, можемо да очекујемо да нам тестирање да увид у кретање епидемије ако те индикације држимо из дана у дан – нагласио је Јанковић.

Због повећане активности вируса, попуњавају се ковид болнице. Говорећи о томе може ли здравствени систем то може издржати, Јанковић каже да може уколико не буде даљег пораста. 

– Уколико се настави пораст наравно да даљи резервни капацитети ће морати да буду пуштени у дејство – истакао је Јанковић.

Када је ријеч о промјени тежине клиничке слике, Јанковић каже да је увијек у групама које нису ризичне постојао један проценат особа које развију тежу клинику слику и да се због тога каже да нико није потпуно безбједан.

– Није се ништа промијенило. Код дјеце и даље је тежа клиничка слика екстремно ријетка, као и код младих здравих особа, а код ризичних група прије свега старијих особа и особа са хроничним обољењима и са поремећајем имунског система наравно да је ризик највећи – рекао је Јанковић.

– Када говоримо о факторима ризика ми говоримо заправо о статистици, а појединац може увијек да прође боље или лошије у зависности од неких индивидуалних предиспозиција и зато нико не треба да мисли да је унапријед заштићен или безбједан – поручио је Јанковић.

Нагласио је да у свим ситуацијама треба да мислимо о томе да је вирус међу нама и да мислимо како да се прије свега сами заштитимо, а самим тим и да заштитимо друге да им не пренесемо вирус.

Да ли је вирус мутирао

На питање да ли је вирус мутирао, Јанковић каже да вирус мутира стално при свакој репликацији и сваком умножавању, сваки пут када се копира његов РНК постоји вјероватноћа мутација.

– Међутим, само мали, веома мали дио свих мутација доводи до промјене особина вируса, а од њих само мали дио доводи до трајне еволуције вируса – рекао је Јанковић.

– Постоје прве назнаке да неке варијанте вируса имају другачије особине, то још није непобитно доказано, али јесте очекивано. Вирус се већ подијелио у неколико подтипова и сада научници истражују да ли неки од тих подтипова јесу опаснији и не би нимало изненадило да буду – додао је Јанковић.

(РТС)