Странци отказују наруџбе из Српске због короне

Најугроженији су у области производње обуће, коже и текстила који биљеже пад од око 30 одсто. Ријеч је о индустрији која ради лон послове, дакле директно зависи од уговора ино-партнера.

Међутим, њихови партнери из иностранства отказују наруџбе због чега постоји оправдан страх за радна мјеста у наредном периоду.

– Сви наши партнери из иностранства су редуковали уговоре према нама, односно количине, па је дошло је до осјетног пада у нашем сектору за око 30 одсто. Други проблем је у томе што је комплетно у Европи стала продаја. Фирме са којима радимо не продају предвиђене количине, чак ни оне договорене. Складишта роба широм Европе су углавном пуна, трговине не повлаче уговорене количине и дошло је до великог застоја у циркулацији роба и новца када је обућа у питању – објашњава за Српскаинфо Радован Пазуровић, власник дервентске Фабрике обућа „Санино“.

Он каже да је на највећем удару модна обућа која се готово и не продаје, док је лоша и ситуација са обућом за свакодневну употребу.

Продаја и производња заштитне обуће је у благом паду, док, иако са потешкоћама, тренутно најбоље „иде“, производња обуће за намјенску индустрију.

– Ми из бранше, на основу информација које имамо од добављача, верујемо да нас на јесен проблеми тек очекују. Нико од нас нема храбрости да узима кредите за потрошњу, односно за плате, а посла имамо све мање. Истовремено, не видим у мјерама Владе ту врсту могућности да покрије губитке у производњи и трошкове који тек долазе – истиче Пазуровић.

Он истиче да је његова фирма исцрпила све резерве, имала је око два милиона КМ које је пренијела из прошле године, искористили су новац за плаћање свих обавеза и сада су на позитивној нули.

– Сада морамо бити искрени и према себи и друштву и јасно рећи да не можемо трошити оно што нисмо зарадили. То је истина колико год била болна – поручује овај дервентски привредник.

Прерађивачка индустрија Републике Српске, по посљедњим званичним подацима, запошљава више од 57.000 радника, а што је око 21 одсто од укупног броја радника.

Просјечна мајска плата запослених је била 746 КМ, што је за око 220 марака више од загарантованог минималца.

У склопу прерађивачке индустрије је и значајна област шумарства и прерада дрвета, те произвођачи намјештаја, који су, након великог пада у априлу, у мају показивали охрабрујуће знаке са првим мјерама попуштања у цијелој Европи.

Због тога су наши произвођачи сматрали да би у трећем кварталу ове године могли да поврате обим пословања прије проглашења епидемије.

– Међутим, сада готово све земље поново враћају неке мјере због повећаног броја новозаражених. То све уноси зебњу и генерално влада неизвјесност око опоравка – каже за Српскаинфо Лазо Шиник, секретар Удружења шумарства и прераде дрвета у Привредној комори РС.

Он каже да је други квартал ове године, што се тиче дрвопрерађивача и произвођача намјештаја, изгубљен за постизање резултата.

Каже да још нису познати статистички подаци за јун, а до краја године не очекује неки значајан преокрет.

О расту би се, како наводи, могло говорити тек у наредној години, мада многи економисти говоре да се томе можемо надати тек 2022. године.

(Српскаинфо Фото: С.Пашалић/РАС Србија)