Централна банка БиХ наручује нову зграду, цијена небитна

Да се неће штедјети најбоље илуструје податак да ће побједнику припасти награда од 350.000 марака. Понуде ће се примати до 14. августа за када је заказано и њихово отварање.

Новац Централној банци не игра велику улогу што показују и критеријуми према којима економичност носи тек десет одсто од укупних бодова при вредновању понуде. Највише бодова (до 50 одсто) ће донијети архитектонска концепција, односно изглед и атрактивност самог објекта, а затим функционалност рјешења.

Како се наводи у пројектном задатку објекат ће имати двије подземне и три надземне етаже укупне корисне површине од преко осам хиљада квадрата.

Поред благајне, трезора имаће и пословне апартмане са кухињом, банкет салу, неколико сала за састанке, конференцијску салу и кабине са преводиоцима, те простране канцеларије које се крећу од 30 квадрата на навише.

“Основни циљ је одабир најквалитетнијег и најатрактивнијег идејног рјешења са простором унутар и око објекта. Конкурс је дефинисан у циљу подстицања нових приједлога и истраживања која воде према савремених схватањима јавних институција и њихових функција”, наводи се у конкурсној документацији.

Иначе, нето добит ЦББИХ у првом тромјесјечју ове године је износила 5,9 милиона КМ, што је седам милиона марака мање него у истом периоду прошле године, показују финансијски извјештаји.

Законом је предвиђено да ова финансијска институција 40 одсто своје добити распоређује за повећајне капитала и генералне резерве док 60 одсто уплари у буџет БиХ.

Њено пословање често је предмет политичких дебата. Највеће примједбе на њен рад има Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, који оцјењује њену политику као погубну.

Наиме, како је закључио прије пар мјесеци, како постоји 450 милиона евра вишка изнад покрића конвертибилне марке, што према његовој оцјени значи да Централна банка БиХ у може обезбиједити око 900 милиона КМ са покрићем.

Он је више пута у протекле двије године давао приједлоге за унапређење рада а самим тим и привреде, међутим те идеје су у Центалној банци БиХ углавном оцјењивали као неспроводиве.

(Цапитал)