Љекари не могу да објасне: Излијечени могу ширити вирус?

Проф. др. Горан Станојевић, љекар с искуством у лијечењу заражених коронавирусом и један од координатора Цовид-болница у Нишу, објашњава за "Блиц" да вирус траје најчешће двије седмице, али да је у својој пракси сретао случајеве када су пацијенти били заражени дуже од тог периода, и то с лакшом или асимптоматском клиничком сликом.

Излијечен, али клицоноша

– Различити су разлози, али најчешће је то посљедица одговора самог организма, да је он у такозваном суживоту с вирусом. Пацијент прође с одређеном симптоматологијиом, буде све уреду, то се санира након 14 дана, али и послије тог периода тест је и даље позитиван. Дакле, човјек се осјећа излијеченим, али он је и даље потенцијални клицоноша – објашњава др. Станојевић.

И када прође 14 дана, вирус се и даље може налазити у грлу и ждријелу, одакле се и узима брис, те је понекад потребно вријеме да се он изгуби у потпуности.

Иако нема правила, неки показатељи сугеришу нам да је код оних особа које су имале лакшу клиничку слику, позитивност трајала дуже.

– Када пацијент има лакшу клиничку слику или чак нема симптоме, он пије поливитаминску терапију и потребно је да остане изолован све док не добије негативан тест. Код мене у Хали Чаир у Нишу, гдје смо имали пацијенте с лакшом клиничком сликом или чак људе без икаквих симптома, примијетили смо да су некада тек из петог пута добијали негативан тест. То је својевремено уносило нервозу код људи, јер се они осјећају добро, али опет имају вирус у себи. Зато је јако важно сачекати да он у потпуности нестане. Читајући резултате студија из других земаља, не дешава се ово само код нас, има примјера из других земаља гдје су пацијенти дуже позитивни – каже др Станојевић.

Чини нам се да болест траје дуже

Управо због дужине позитивности, некима се чини да болест сада дуже траје, али и због тежих клиничких слика код појединих пацијената.

Епидемиолог, проф. др. Бранислав Тиодоровић објаснио је за "Блиц" да је разлог тај што постоји више извора инфекције, односно да има више вирусоноша, па је и количина унесеног вируса већа.

– Кад имате више извора инфекције, много више вирусоноша, постоји већа могућност узимања веће количине вируса. Није свеједно да ли сте узели мању или већу количину вируса, значи да ће увек када је много вируса присутно у организму, изазвати не само обољење респираторног тракта, него и системско обољење – објашњава професор Тиодоровић.

Ова болест се, каже, од респираторне претвара у системску болест, а то се углавном односи на оне људе који већ имају неку болест, а затим пред собом имате болесника са много тежом сликом, а самим тим и лијечење траје дуже.

(Блиц)