Мањак стручњака, вишак администрације у јавном сектору

С друге, пак, стране, у готово свим јавним службама превелик је број опште администрације, односно људи без стручних квалификација у потребним областима. 

У прегледу докумената и извјештаја који се баве БиХ налази се више стотина упозорења или налаза у којима се истиче да су бројне агенције и стручне службе недовољно попуњене кадровима за које су потребне квалификације којих нема довољно на тржишту рада.

О овом упозоравају и извјештаји ЕУ, Организације за европску безбједност и сарадњу, Стејт департмента, Свјетске банке, Међународног монетарног фонда и бројних других организација. 

Само у Аналитичком извјештају ЕУ за БиХ недостатак кадрова или недовољна попуњеност инстититуција спомиње се више од 50 пута.

Примјера ради, недостатак стручних кадрова ЕУ стручњаци су уочили у Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, Државној агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА), Агенцији за статистику, Канцеларији омбудсмана, Служби за послове са странцима и у бројним другим агенцијама и институцијама.

"Служба за послове с странцима је надлежна за менаџмент миграција у зони границе, а на основу званичних података значајан је мањак особља за 22 одсто и неадекватно је опремљена. Сектор за имиграције такође има мањак запослених", кажу они. 

Мањак особља у кључним областима, попут прања новца, како кажу у извјештају, доводи до значајних изазова у функционисању институција.

"Оспособљеност да се истражују кривична дјела из области економије, финансија и јавних набавки требало би да буде значајно повећана повећањем броја запослених, набавком опреме и већим степеном аутономије", наглашено је. 

У Свјетској банци, на примјер, упозоравају и на проблем мањка здравственог особља. Овај проблем се, како истичу, значајно показао и у кризи корона вируса у БиХ. 

"Колико год је важно сузбити краткорочне посљедице кризе, важно је обратити пажњу на мањак запослених, али и константно смањивање људског капитала", упозорили су у Свјетској банци.

У најновијем извјештају Стејт департмента, на примјер, упозоравају на мањак особља у области безбједности и борбе против тероризма. 

"Нема политичке воље да се повећа број припадника у Антитерористичкој јединици СИПА, упркос нацрту закона који у државном парламенту стоји од 2017. године", кажу у Стејт департменту. 

И у недавно усвојеној Оквирној стратегији за реформу јавне управе БиХ је на много мјеста споменут недостатак стручних кадрова, али је индиректно назначено и да постоји вишак кадрова у многим областима које не захтијевају посебне квалификације. 

Ратко Ковачевић, портпарол УИО БиХ, за "Независне" каже да су у тој институцији запослена 2.443 службеника, а да је предвиђено 2.879.  "Имамо значајно мање запослених у односу на број систематизованих радних мјеста, али радимо све што је у нашој могућности да се сви пословни процеси одвијају потпуно несметано. Мањак запослених је и у Сједишту УИО, али и по регионалним центрима у оперативи", каже Ковачевић.

Истиче да не само УИО, већ све јавне институције имају проблеме да нађу стручњаке из области информационих технологија, а као разлог види мале плате.

"Област индиректних пореза је заиста широка, порез на додану вриједност, акцизе, царине, путарине. Потребно је да се све слободне позиције попуне у УИО и након тога да се ти кадрови добро стручно усаврше", нагласио је он. Посебно је упозорио што је више од 50 посто запослених у тој институцији има између 51 и 60 годину.

"То је изразито негативна старосна структура, а у наредних пет година више од 15 одсто од укупно запослена 2.443 службеника испуниће услове за пензију", рекао је он и упозорио да овакво стање захтијева озбиљно бављење овом проблематиком у циљу благовременог обезбјеђивања стручних кадрова.

(Независне)