Јединствено тржиште западног Балкана добра идеја, али још без помака

Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ, рекао је да је регионална економска интеграција снажан покретач ка чланству у Европској унији те да кључни приоритет земаља западног Балкана треба да буде стварање регионалне економске зоне која ће омогућити развој привредних капацитета, економски раст и стварање радних мјеста.

Економисти сматрају да мале земље и економије каква је БиХ, али и већина земаља западног Балкана, појединачно немају шта да траже на тржишту Европе и свијета те да економска логика каже да треба да се увезују, заједнички раде и наступају на већим тржиштима.

"Прије смо имали јединствен економски простор и сада имамо предимензиониране капацитете и треба нам веће тржиште. На милион људи не можеш да развијеш озбиљан субјект и да би се достигла бржа конвергенција са земљама ЕУ треба нам већи извоз, а то се може преко заједничког економског простора, и на крају крајева у том правцу иде и глобализација", рекао је за "Независне" Саша Стевановић, економиста и аутор књиге "Економски живот Републике Српске: 20 година ризика и награда".

Он наглашава да је регионално повезивање добра економска прича која је у интересу и Европске уније која је то показала кроз прављење ЦЕФТА јер је регионализација потребна, па чак и неопходна малим системима какви су у земљама западног Балкана.

Први конкретан потез у смјеру регионалног повезивања могла би бити заједничка регионална комора коју је најавио Марко Чадеж, предсједник Привредне коморе Србије, који је истакао да би она окупљала свих шест националних комора и представљала око 400.000 предузећа.

Он је рекао да би у оквиру те регионалне привредне коморе био формиран пословни савјет западнобалканске шесторке, који би пратио напредак у отклањању препрека за успјешније привређивање у региону, а у којем би били власници и менаџери 12 највећих компанија из цијелог региона.

"Ми сами у региону морамо да преузмемо одговорност, не чекајући сигнале из Берлина и Вашингтона", рекао је Чадеж указујући на значај политичке подршке чвршћим регионалним интеграцијама.

Управо је политика највећа препрека стварању јединственог економског простора западног Балкана које би подразумијевало слободно путовање робе, људи и услуга, без задржавања на границама и беспотребних бирократских процедура, али и противљење појединих земаља и њених привредника.

"Та прича је политичка и траје већ годинама, а мало тога је урађено. Неке ствари су помјерене, али веома мало јер нису сви искрени. Ми морамо штитити себе. Та прича о повезивању одговора великима и БиХ тиме не би добила ништа јер ми смо малени, неразвијени и морамо наћи начин да заштитимо нашу домаћу производњу, а то сигурно нећемо отварањем њеног тржишта за сву робу из региона", рекао је Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине.

Иначе, у октобру прошле године Александар Вучић, предсједник Србије, Зоран Заев, премијер Северне Македоније, и Еди Рама, премијер Албаније, потписали су декларацију о намјерама успостављања малог Шенгена између ове три земље.

Циљ те декларације је да се помогне да читав регион западног Балкана почне да функционише на четири кључне слободе Европске уније, а то су слобода кретања капитала, робе, услуга и људи, међутим до данас по тој декларацији мало шта је урађено, а роба, људи и услуге и даље наилазе на препреке у виду граница и бирократије.

(Независне новине)