СЗО упозорава: Ширење заразе ће се појачати

Напротив, она је нагласила да СЗО прогнозира појачано ширење заразе у свијету.

"Вирус је упоран", рекла је и нагласила да је важност социјалног дистанцирања и мјера опреза порука којом се обраћају само надлежни у Србији, већ и земљама широм Европе и свијета.

Поједине превентивне мјере као што су ношење маски, држање физичке дистанце, забрана већих окупљања, а нарочито окупљања младих, дезинфекција - неке су од оних које ће се дуго задржати, вјероватно док се ситуација у свијету не стабилизује или појави вакцина, изјавила је директор Института "Батут" Верица Јовановић.

На конференцији за медије, Јовановићева је указала и да је Свјетска здравствена организација данас апеловала на све државе, гдје се повећава број заражених, да је неопходно примјењивати превентивне мјере.

"Међу њима је држање физичке дистанце кључна мера, која онемогућава вирус да пређе на људе. Затим, коришћење маски, мере дезинфекције, хигијена руку и простора. То су и забрана већих окупљања, а нарочито када су у питању млади", указала је Јовановићева.

Истиче да ће се те мјере задржати док се ситуација у свијету не стабилизује, односно, највјероватније док се не оствари имунизација.

Она је навела да се, без обзира на тренд опадања заражавања, односно смањења притиска на домове здравља и болнице не смије заборавити да је вирус присутан међу свима.

"Никако не смемо заборавити на личне превентивне мере - држање дистанце, ношење маске, хигијену руку и простора и избегавање окупљања. л то ће бити кодекс понашања у наредном периоду, док се ситуација у целом свету не стабилизује", рекла је Јовановић на прес-конференцији.

У вези с купањем на базенима Јовановићева је рекла да вода на базенима не представља толико ризик за пренос вируса корона, већ да су највећи ризик корисници тих површина.

"Базен и сама вода, према најновијим истраживањима, не представљају толико ризик за пренос вируса. Једини и највећи ризик су корисници тих површина", објаснила је она.

Казала је да је, за смањење ризика, неопходно обезебиједити дистанцу и извршити тријажу људи, апелом да не долазе на таква мјеста ако су болесни.

"Ако је могуће обезбедити дистанцу на плажама ризик је мањи", подвукла је она.

Прије него што се оде на таква мјеста, савјетује да се добро размисли.

Директор Центра за анестезију и реанимацију КЦС проф. Небојша Лађевић, на питање да ли постоји могућност заштите од вируса исхраном или додацима, рекао је да није потребно превентивно узимати ијекове као што су антибиотици.

"Довољно је одморити организам. Знам да је тешко у стресним временима бити ван стреса. Организам који је одморан, у који уноси довољно течности, минерала и витамима, максимално је спреман на одбрану", рекао је он.

Лађевић је казао да није преопоручљиво уношење превеликих доза витамина.

"Када осетимо прве симптоме прехладе, температуру, треба се јавити лекару да се установи да ли има назнака да је то могућа инфекција. Тада постоји целокупни протокол лечења који по фазама, развоју и тежини клиничке слике води ка примени лекова", објаснио је он.

Лађевић каже да не треба узимати превентивно никакву терапију, јер то треба сачувати за период када је пацијент инфициран.

Он каже да управо те превентивне мјере чувају здравље људи, али и читав здравствени систем како би имао времена и снаге да збрине све заражене пацијенте.

Указао је да се пацијенти с тешким клиничким сликама не лијече само од короне, односно упале плућа, већ да она доводи и до других компликација.

Због тога се пацијенти, истиче, дуго лијече, што доводи до оптерећења болничких капацитета.

Директор КЦС Милика Ашанин такође истиче да вирус корона поред плућа врло често захвата срце, бубреге и друге органе, и да је то системска реакција која захтијева мултидисциплинарно лијечење.

(Срна)