Хваљени да су побиједили вирус, сад се опет боре са њим

Упркос томе што дијели границу с Кином, у којој је забиљежен први случај вируса корона, Хонгконг је успио да број инфекција одржи ниским и да избјегне екстремне блокаде које су уведене у дијеловима Кине, Европе и САД.

Међутим, Хонгконг сада погађа не други, већ трећи талас инфекције. Влада је упозорила да је здравствени систем пред колапсом и управо су забиљежили рекордан дневни број инфекција.

Шта је пошло по злу и које лекције треба да науче земље које се боре и с пандемијом и економским суновратом изазваним блокадом?

Како је дошло до трећег таласа?

Први случај вируса корона Хонгконг је забиљежио крајем јануара, што је довело до забринутости и паничне куповине, али је број заражених остао релативно низак и ширење се брзо ставило под контролу.

Други талас услиједио је у марту, када су студенти и становници почели да се враћају из иностранства, што је довело до скока у броју увезених случаја.

Хонгконг је због тога увео строге граничне контроле, забранио нерезидентима улазак у град из иностранства, а сви који су се вратили морали су да иду у карантин на 14 дана.

Чак су увели и електричне наруквице за праћење оних који су долазили и били сигурни да ће остати код куће.

Све то, заједно са раширеном употребом маски и мјерама социјалне дистанце, дјеловало је – Хонгконг је недјељама био без случаја локалног преноса и чинило се да се живот враћа у нормалу.

Како је онда стигао трећи талас, који је довео до више од 100 нових случаја девет дана заредом?

Хонгконг је у петак пријавио 121 случај вируса корона.

“То је веома разочаравајуће и фрустрирајуће јер је Хонгконг имао у великој мјери ствари под контролом”, рекао је Малик Пеирис са катедре за вирусологију на Универзитету Хонгконг. Он вјерује да постоје двије мане у систему.

Прва, многи који су се вратили одлучили су се за 14-дневни карантин код куће, умјесто да оду у карантинске кампове.

“Проблем је што је било и других људи у кући и они нису били ни под каквом рестрикцијом, долазили су и одлазили”, рекао је професор Пеирис.

Међутим, вјерује да је озбиљнији проблем настао из одлуке Владе изузме неколико група људи из тестирања и карантина када су ушли у Хонгконг.

Карантина је ослобођено око 200.000 људи, међу којима су поморци и особље авиона.

Џозеф Танг, специјалиста и љекар за заразне болести, изузећа описује као значајну “рупу” која повећава ризик од инфекције, посебно од помораца и посада авиона који су такође посјетили туристичка мјеста и користили јавни превоз.

Влада је касније признала да је ово изузеће криво за посљедње избијање заразе. Мјере су сада пооштрене, али их је тешко примијенити.

Бенџамин Ковлинг, професор епидемиологије, рекао је да искуство Хонгконга с проблемом карантином ускоро би могло да се догоди и у другим земљама.

Укидање мјера социјалног дисанцирања

Изузеће од карантина постоји неколико мјесеци, али је трећи талас стигао тек у јулу. Професор вјерује да је то због другог важног фактора – мјере социјалног дистанцирања укинуте су у јуну.

“Док су те мјере биле на снази, систем је могао да се носи с вирусом, али када су оне релаксиране увезене инфекције су се брзо рашириле. То је лекција за све”, поручио је он.

Крајем јуна Влада је дозволила јавна окупљања до 50 људи, а након мјесеци усамљености, људи су почели да се виђају с породицом и пријатељима. Влада је рекла да ствари изгледају добро и олабавила рестрикције.

Стручњаци се слажу да поновно увођење мјера социјалне дистанције већ има ефекта и надају се да ће се Хонгконг вратити на нулу локалних инфекција у року од четири до шест седмица.

У овом тренутку изазов је зауставити увезене инфекције – посебно након укидања мјера социјалне дистанце.

То је изазов с којим ће се и друге земље суочити када буду успјешне у спречавању вируса унутар својих граница, јер “када дођете до ниског нивоа преноса унутар свог становништва, нерегулисани уноси споља могу довести до катастрофе”.

(Телеграф.рс)