Јубилеј: Када су ђаци изградили школу у Бијељини

Некадашња Учитељска школа у Бијељини, за двадесет и двијегодине постојања, образовала је преко три и по хиљаде учитеља. Са радом је почела у саставу Гимназије „Филип Вишњић“, касније се осамосталила и добила нове зграде, али су и оне након десетак година постале претјесне, јер се знатно повећао број ђака, чак више од шест стотина једној години, из Семберије, Посавине, са Мајевице, из Славоније, Мачве, Срема и Подриња, па је у љето 1965. године почела изградња модерне зграде у гласовитој бијељинској Рачанској улици – правили су је ђаци, будући учитељи.

 – Посао је организован по бригадама и према стандардима добровољних радних акција којих је тада било на десетине у бившој Југославији. Градња је била не Војиновића њиви чим су комбајни почели пшеницу. Копали смо темеље и помагали смо правим мајсторима, зидарима, сјећа се бивши градитељ Перица Глигић.

Прије копања темеља, на више од пола хектара, акцијаши су уклонили сав површински слој земљишта, па су од тога начинили право брдо. Зграда је била монтажна, са великим бројем учионица, кабинета, салама, холом за друштвени и културни живот ђака, библиотеком и оталим просторијама. 

– Са нама су све вријеме рада, упркос томе што је био љетњи распуст, били и професори. Посао је брзо и квалитетно напредовао и највише је урађено баш тог љета. Када је почела нова школска година, зграду смо градили према распореду по одјељенима – сјећа се Мира Михајловић, бивша ученица ове школе.

Посао је организовао и о њему се бринуо тадашњи директор Добрица Степановић, кога још из милоште зову и Градитељем. Радило се и у вријеме зимског распута да би тридесетог јануара 1966. године свечано отворена нова зграда Учитељске школе у Бијељини.

Била је то свечаност републичког ранга. Присуствовали су сви градитељи – ђаци, затим њихови професори и представници јавног, културног и политичког живота Семберије, сјевероисточне Босне и тадашње Републике БиХ

Осим изградње школске зграде будући учитељи су уређивали спортске терене, ограду поред улице (дуга више од двије стотине метара), двориште и парк испред школе. Још увијек постоји дрвеће које су они засадили али и крошњате брезе, старе више од пола вијека.

Нажалост, Учитељска школа у Бијељини је престала са радом 1972. године, а у зграду се уселила Техничка школа. Онда се догодило невиђено чудо – једне ноћи 1993. године огањ је прогутао школу. Букнуо је пожар и све је изгорило, па је остало занемарљиво мало сачуваних докумената о постојању те гласовите и веома цијењене школе.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/06/293503/јубилеј-када-су-даци-изградили-сколу-у-бијељини-2.wебп" алт="" wидтх="3273" хеигхт="2093" />

На Војиновића њиви у рачанској улици сада су три средње школе. На темељима бивше Учитељске школе изграђене су Техничка школа „Михајло Пупин“ и Економска школа, а уз њих Гимназија „Филип Вишњић“ и спортска дворана. 

И овај напис је подсјећање на велики занос будућих учитеља, градитеља и њихове Учитељске школе. Можда је неко од њих био и вама учитељ или професор? То сигурно, јер су сви они били опчињени просвјетом.

Окупљају се сваке посљедње сриједе у јуну у центру Бијељине. Ове године због опаке болести короне 19 није их било, али су, захваљујући савременим друштвеним мрежама, тог дана били у вези.

Догодине, ако Бог да, поново би требало да се окупе, упркос томе што им се градитељска колона смањује, у Бијељини и да се фотографишу, по обичају, испред споменика Краљу Петру Првом Карађорђевићу.

(Тихомир Несторовић / БН)