Пантелински вашар траје више од 14 деценија...

Пантелински вашар баштини традицију дугу више од 14 деценија… Међутим, историја вашара у Семберији датира још из турског доба, када је Бијељина добила статус касабе и самим тим постала везивно ткиво мјештана са локалним становништвом…

“Помиње се годишњи сајам који је у то вријеме био у Корају па је пребачен у Бијељину током 1580. године, за празник Госпојину. Од првог Госпојинског вашара прошло је више од 400. година, док се Пантелино везује за 1874. годину”, објашњава Зоран Мидановић, кустос "Музеја Семберије".

Колико је био познат Пантелински вашар најсликовитије показује његово поређење са чувеним Шабачким вашаром. Кроз Пантелински вашар прошли су многи нараштаји, а сама манифестација промијенила је више адреса… 

Према подацима из "Музеја Семберије", првих година Пантелински вашар се одржавао на простору Сточне пијаце,  тачније на подручју данашњег Градског парка, затим, се преселио на локацију преко пута данашње  зграде ПУ Бијељина, да би једно вријеме заузимао локацију на данашњем Коридору, гдје је управа АД “Дуван” И гдје је данас изграђена црква Светог Пантелејмона, да би на крају завршио на простору Агротржног центра.

 Мијењајући адресу, чувени вашар у Семберији мијењао је и садржај…

“Ако је моје сјећање добро, вашар је увјек био стециште разноврсног садржаја, од игле до локомотиве… Од лицидерских срца и осталих посластица до шатора, живе музике, а чак је и прије тридесетак година, покојни Шабан Шаулић пјевао је на Пантелинском вашару”, присјећа се  Зоран Мидановић, кустос "Музеја Семберије".

Вашарски садржаји можда су се преплитали, али су постојала и нека неписана правила, којих су се сви посјетиоци придржавали…

“Први дан иду грађани, други дан иду Роми, а трећи дан иду мјештани околних села. Пантелински вашар је актуелан три дана, односно, седмог, осмог и деветог августа, с тим што је последњи дан било највише посјетилаца”, рекао је  Мидановић.

Осим првог Госпојинског вашара из турског доба, и Пантелинског који  је до данас сачуван, Бијељина је још у вријеме Аустроугарске владавине, првим статутом  из периода 1879. године добила и Митровдански вашар, који је једно вријеме био запостављен али је поново протеклих година заживио међу локалним становништвом. 

(БН)