Зашто Уставни суд не одговара на Даворову апелацију

У допису се наводи да је Ифет Ферагет, адвокат Давора Драгичевића, предао апелацију Давора Драгичевића Уставном суду Босне и Херцеговине 15. марта 2019. године у 11:55.

Подсјећа се да је апелација је предата на дан Давидове друге сахране као један симболичан чин и знак да је вријеме да се овај случај почне рјешавати али и као знак да борба за истину и правду у предмету Давид Драгичевић мора бити доведена до краја.

"Апелација је поднијета због кршења права на живот, односно непровођења дјелотворне истраге, с обзиром на то да је досадашња истрага очигледно имала за циљ заташкавање отмице и тешког убиства Давида Драгичевића, због кршења забране нехуманог поступања према оштећеном, због кршења права на правично суђење, због кршења права на дјелотворан правни лијек и због кршења права забране дискриминације по било којем основу", каже се у допису и додаје:  

- Истом апелацијом је оспорена и наредбе Републичкој јавног тужилаштва РС о обустављању истраге против Жељка Карана и неспровођења истраге против Дарка Илића, Дубравка Кременовића и других припадника МУП РС.

Даље се наводи да су наведена лица више пута су се, незванично, доводила у везу са убиством Давида Драгичевића који је нестао 18. марта 2018. у Бањој Луци. Његово тијело пронађено је шест дана касније у ријеци Црквена, на ушћу у ријеку Врбас.

Наглашава се да случај “Мемић” у правосудном систему Федерације Босне и Херцеговине и случај “Драгичевић” у правосудном систему Републике Српске подразумјевају борбу за успостављање владавине права.

"Ове двије битке су посебне јер посједујемо апсолутно све доказе да тужиоци, полицијски службеници и судски вјештаци, уз помоћ политичара, у овим случајевима покушавају заташкати два очигледна убиства. Огромна количина доказа ова два случаја издваја од свих осталих и зато чврсто вјерујемо да ће породице дочекати правду", каже се у допису и наводи да се истрага не мјери по резултату него по средствима која су у истрази предузета.

"Огромна је разлика између неистражених и нерасвијетљених убистава. Обзиром да ми имамо више него довољно доказа који недвојбено упућују на закључак да у ова два случаја тужиоци (систем) неодговарајућим истрагама (лажним истрагама) свјесно покушавају да заташкају ова два очигледна убиства онда је више него јасно да ће процесуирање тих тужилаца и утврђивање њихове кривичне одговорности резултирати драконским казнама а на тај начин (истрагом о истрази) се лако долази до имена убица и особа умјешаних у све ово", стоји у допису.

Такође се наводи да огромну одговорност за ова два случаја сноси ВСТВ и УДТ који нису реаговали никако или су реаговали  вођењем неадекватних дисциплинских поступака, што се може оцјенити као помоћ извршиоцу након извршеног кривичног дјела.

Упозоравају да је ствар много озбиљнија ако знамо да се овдје ради о организованом криминалу унутар правосуђа а за таква кривична дјела законом су прописане казна дуготрајног затвора до 45 година. 

У случају Џенан Мемић Уставни суд БиХ је, како наводе, дозволио да буде дезавуисан од стране Кантоналног тужилаштва у Сарајеву које му није доставило кључне доказе из којих се јасно види да се не ради о саобрћајној несрећи, а што је након тога својим пресудама два пута потврдио Кантонални суд у Сарајеву, и након свега 3,5 мјесеца Уставни суд БиХ је одбио ту апелацију иако се то није смјело десити. 

Подсјећају да и у случају Давид Драгичевић већ 17 мјесеци се чека на одлуку Уставног суда БиХ па се поставља питање шта је разлог за толико одуговлачење са доношењем одлуке?

У допису су постављена и следећа питања:

- Постављамо отворено питање одговорности Уставног суда Босне и Херцеговине у случају не доношења одлуке и 17 мјесеци након предавања апелације?

- Када Уставни Суд Босне и Херецговине планира да донесе одлуке по овом питању?

- Који су разлози наведених кашњења и ко сноси одговорност за оволики проток времена?

- Када Уставни Суд планира да донесе одлуку и обавјести јавност по овом питању?

- Који су сљедећи кораци и која су објашњења за оволико кашњење по овом питању?

Овај допис упућују родитељи, убијеног Давида Драгичевића, Сузана Радановић и Давор Драгичевић, Административни тим “Правда за Давида” 
Софија Грмуша, Јелена Марјановић, Мерлина Ивић и Миљан Ковач, предсједник УГ “Пут Правде” Бања Лука

(БН)