Протести: Зашто је Бјелорусима сада "прекипило"?

Демонстранти су у изашли на улице широм Минска и других градова како би рекли да они нису гласали за Лукашенка већ његову противницу Светалну Тихановску.

Лукашенков је одговор био да блокира интернет, искључи приступ друштвеним медијима и ограничи приступ продавницама апликација "Гоогле" и "Аппле". Три дана грађани Минска нису могли да се повежу да добију информације о ономе што се догађало, па су почели да се окупљају на улицама. Уследиле су бруталне акције специјалних јединица за нереде, али оне нису зауставиле народ - и даље излазе на улице да би изразили свој протест због избора и Лукашенковог оштрог одговора на критике јавности.

Промена тактике

Насилни напад, уместо да плаши људе, изазвао је још веће протесте. Многи радници у државним компанијама широм земље - најверније присталице Лукашенка - ступили су у штрајк у знак протеста због намештених избора.

Уопште, таласи протеста широм земље су радосна окупљања, у којима се учесници окупљају или марширају широким улицама градова или у парковима, скандирајући песме. Током дана, стотине хиљада жена, обучених у бело, излазиле су на улице да код полиције изазову саосећање и солидарност, истичући да су сви они део исте нације.

- Волели бисмо када би полиција подржала људе. Ми тражимо од полиције да лепше поступа са децом - рекла је Елена Доброволска (41).

На крају прве недеље протеста Доброволска је приметила промену Лукашенкове тактике - након првих бруталних аката, полиција је почела да смањује насиље. Они су такође пустили много притворених особа - процењено је да је само у Минску било њих 7.000, од ​​којих су многи претрпели сломљене кости и модрице од силних батина.

За сада, међу демонстрантима који се дижу против владавине Лукашенка нема великих политичких порука. Не ради се о Западу против Истока, ЕУ насупрот Кремљу - за разлику од неких других постсовјетских земаља које су отворено разапете између европске будућности и старе економске и политичке уније са Русијом. У почетку су Белоруси захтевали поштене изборе, а онда барем поштено рачунање гласова. Али сада је постало јасно да им је досадила Лукашенкова власт и да желе да он поднесе оставку.

Пад стандарда 

У протеклих неколико година квалитет живота у Белорусији је опао. Минимална месечна плата је 139 америчких долара, док се цене са којима се потрошачи сусрећу у свакодневном животу постепено пењу након последње валутне реформе у земљи, па су сада упоредиве са ценама у државама ЕУ, ако не и више.

Лукашенко се представља као јак владар који пружа стабилност; он је "батка" ("отац нације"). Али током година, Белорусија је стагнирала, гушила се у бирократији, застарелим институцијама и недостатку модернизације. Лукашенко је почео да губи наклоност, не само млађе и слободније генерације, већ и међу пољопривредницима и радничком класом.

Пандемија 

Раније ове године, пре избијања протеста, пандемија КОВИД-19 тихо се активирала и ојачала дух јединства међу цивилним друштвом у Белорусији. До тог тренутка људи су углавном били послушни према влади.

- Постојао је номинални социјални уговор између владе и народа. Влада је обезбедила неке минималне бенефиције и плате, а људи су били послушни - рекао је Дмитриј Досов (48), ИТ предузетник из Минска.

Међутим, када се КОВИД-19 проширио на Белорусију, Лукашенко је негирао постојање пандемије и није пружио никакву подршку људима. Насупрот реалности вируса и броју болесних пацијената у болницама, његов став изгледао је као кршење овог неписаног уговора. Људи и предузећа почели су да помажу једни другима уместо да добију помоћ владе.

"Нема више страха" 

Све то је утицало на народ којем је очигледно "прекипело" па је престао да се плаши.

- Нема више страха. Људи отворено коментаришу вести, псују полицијске јединице за сузбијање нереда (ОМОН) - каже за Форбс Елена Молочко, новинарка листа "Воља народа" који је често кажњаван и забрањиван.

Протекла недеља је променила расположење народа, рекла је она.

- Ово је први пут да осећамо такву солидарност једни са другима, што осећамо ову велику катарзичну срећу из овог новог осећаја - каже она.

У Минску, како је рекла, становници вишестамбених зграда остављају своја врата отворена за демонстранте који беже од полиције. Напољу остављају санитетске потрепштине, а таксисти бесплатним вожњама помажу протесте.

- Белорусија је управо сада развила своје цивилно друштво као никада раније, чак ни пре 30 година, када смо стекли независност од Совјетског Савеза. Белорусији је дата независност, за то се није борила. Сада људи излазе напоље са националним симболима - рекао је Досов.

Неколико извора каже да нема организатора или спонзора протеста. Људи су створили фондацију и донирају новац за подршку повређеним и рањеним демонстрантима.

Белоруски људи не рачунају на помоћ Запада, мада постоји нада да ће се УН и Европски парламент некако позабавити масовним мучењима и бруталним злостављањима, које су протестанти доживели у рукама полиције.

Док се неки надају оштријим санкцијама Лукашенковој влади и очекују да ће свет да прогласи изборе нелегитимним, други мисле да би то оставило изоловану Белорусију. И изолација би само гурнула нацију даље у руке диктатора и позвала нежељену помоћ његовог суседа, Русије.

- Морамо наставити с протестима. Идеално би било да натерамо Лукашенка да добровољно поднесе оставку - рекла је Молочко.

Тачка без повратка 

- Сада имамо два начина за излазак из ове ситуације. Или да преговарамо да откријемо како да имамо поштене изборе, или алтернатива би била угњетавање народа и насиље - рекао је Досов.

Он се нада да ће се све завршити мирним путем.

- Лукашенко је осветољубив, свакога ће срушити. Белорусија је мирољубива земља и треба до краја, надамо се, мирно - рекао је он.

Било како било, стални протести и воља народа јасно дају до знања да је Белорусија прошла тачку без повратка, а све је вероватније да се нација неће кретати према напред с Лукашенком на свом челу.

(Блиц)