Усљед кризе једина сигурна зарада скела или берба воћа

Иако су се воћари претходних година мучили да нађу радну снагу, ове године ситуација је мало другачија.

Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић истакао је да је ове године знатно већа заинтересованост грађана за сезонске послове попут берби крушака, јабука, шљива, те да ће ове године за разлику од претходних моћи завршити сезону на вријеме.

„Доста је велика понуда грађана да раде. Сваки дан нам звоне телефони, радници се нуде. Сматрамо да ћемо ове године имати довољно радне снаге да све урадимо како треба“, рекао је за портал ЦАПИТАЛ Дојчиновић.

Дневнице које воћари нуде у пословима берби воћа, по причи Дојчиновића се крећу око 40-50 КМ, те дневно овакву врсту посла ради од двије до три хиљаде радника у зависности од количине посла.

„Берба воћа није тежак посао. Свим радницима који дођу покушавамо да обезбједити што боље услове. Обезбјеђен је смјештај за скоро све сезонце. Годишње, само за плате, топле оброке и превоз издвајамо од 1,5 до два милиона марака“, наводи Дојчиновић.

Празне скеле 

Радник више се тражи у грађевинском сектору, али то је тежак и исцрпљујући физички посао.

„Дневнице које се могу зарадити на грађевинским пословима крећу се око 50-60 КМ. Љети је посао интезивнији и увијек недостаје добрих радника“, кажу нам запослени на једном од бањалучких градилишта.

Секретар удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјама Привредне коморе РС Миле Петровић истакао је да у грађевинарству увијек фали радника, те да тренутно овај сектор броји око 9,5 хиљада запослених, али да је проблем што нема квалификованих радника.

„Чињеница је, да је све мањи број квалификованих радника који на адекватан начин могу одговорити радним задацима у области грађевинарства, без обзира што се зараде стално повећавају“, казао је Петровић.

Сезонаца више због отпуштања и блокираних граница 

Да све већи број радника у Републици Српској тражи зараду у сезонским пословима примијетили су и у Савезу синдиката.

Секретар Савеза синдиката Горан Станковић истиче да је криза уздрмала комплетну привреду, а послови који су некада били сигурни, то више нису.

„У многим предузећима дошло је до отпуштања радника, па самим тим грађани који су остали без запослења, усљед недостатка избора, одлучују се за сезонске послове да би обезбједили себи било какву егзистенцију“, рекао је Станковић.

Други разлог раста тражње сезонских послова је немогућности одласка у иностранство, а што је претходних година била устаљена пракса.

(Цапитал)