Несналажење власти погоршало економско стање

- У датим условима стање економије у БиХ мора се посматрати шире, у контексту еурозоне. Сигурно је да је закључавање економије и ширење пандемије повећало јавни дуг ентитета и државе, па у ширем контексту еурозоне и ЕУ – појаснио је Исаковић. 

Додао је да ће, нажалост, вријеме у којем живимо наметнути ресетовање привреде, образовања, здравства, па и цјелокупног друштва.

- Свједоци смо промјена у образовању, здравству, па и у привредним токовима јер се указала потреба за новим производима, новим занимањима, новим начином лијечења – сматра Исаковић.

Истиче да су сви буџети у БиХ увијек у дефициту осим државног, јер је тако конципиран.

- Погледајте конто акумулираног дефицита сваког појединачно и добићете закључак да су у суфициту били само у години кад је уведен ПДВ. Преклапање надлежности, неправедна расподјела јавних прихода, нефункционална јавна управа, огроман административни апарат довели су буџете у незавидан положај. Унутрашњи јавни дуг БиХ је око 4,5 милијарди марака. Дуг се односи углавном на предузећа у власништву државе, те буџета према судским пресудама и колективним уговорима – истакао је Исаковић.

Додао је да ће ентитети у овој ситуацији поступити на најједноставнији начин.

- Посегнут ће за новим задуживањем код домаћих и међународних финансијских институција емисијом хартија од вриједности као што су трезорски записи и обвезнице и још ако би их усмјерили у квалитетну јавну потрошњу то и не би било лоше, међутим, сумњам – категоричан је Исаковић.

На питање хоће ли БиХ требати више година да би се економски вратила на стање прије пандемије, Исаковић одговара да је бх. економија врло мала с фрагментираним тржиштем, те да ће тешко вратити на ниво прије пандемије.

- Али то је уједно и прилика за нове идеје и нове приступе. Мислим да би требало на националном нивоу увести обавезу транспарентности трошења јавног новца и провођења јавних набавки. На тај начин би се смањило неповјерење грађана према политичким странкама и њиховим лидерима – појашњава Исаковић.

Додаје да је то могуће урадити на једноставан начин, тачније да имамо отворене буџете и да сваки дан грађани могу видјети шта се платило, колико и коме.

- Не треба заборавити да су то средства грађана и да они имају право да знају гдје иде њихов новац. То би био допринос демократији, а не треба ни говорити да је тако у ЕУ. Нови приступ економској политици је неопходан, ствари су егзактне, у 21. вијеку морате мијењати ствари брзо, а ми се традиционално споро прилагођавамо. Нису довољне само иницијативе, ми се налазимо усред глобализације и електронске и информатичке револуције. Улога малих и средњих предузећа мора бити на знатно вишем нивоу – сматра Исаковић.

Према његовим ријечима, порези нису правилно обухваћени, превише је сиве економије, посебно у прехрамбеној индустрији, дуванском сектору и пољопривреди. 

- Страни инвеститори заобилазе БиХ, а зашто не би кад прво морамо домаће инвестиције реализовати да би странци видјели да имамо повјерење у своју земљу, тек онда ће доћи инвеститори из иностранства. Сталним политичким тензијама нећемо привући улагаче, јер капитал тражи прво политичку стабилност – нагласио је Исаковић.

Говорећи о банкарском сектору, Исаковић истиче да је он једини који је показао стабилност и отпор на овакве кризне ситуације.

- Не видим могућност дестабилизације овог система, чак бих апеловао да грађани своје депозите, а понајприје штедне улоге, који према извјештају Централне банке БиХ износе готово 13 милијарди КМ, усмјере у инвестиције и капитална улагања. Гувернер Европске централне банке Кристин Лагард је недавно дала коментар на штедњу у еурозони од фебруара до јула, гдје је она повећана и то за 214 милијарди еура. Није то представила као позитиван тренд, јер чим људи мање троше, и економија ће се спорије опорављати – појаснио је Исаковић.

Додао је да је штедња становника у еурозони порасла 136 посто на годишњем нивоу током марта и априла када су били у карантину.

- Из овог је видљиво да расположење грађана за инвестиције осјетно слаби – закључио је Исаковић.

Говорећи о најавама о повећању минималне плате у ФБиХ, Исаковић истиче да би то било сасвим оправдано, а у контексту већ наведених стајалишта о повећању потрошње. 

- Мислим да би повећање плате имало веома добар ефект на потрошњу, што би се позитивно одразило и на здравство, образовање и друге сегменте друштва, а као што је стандард грађана. Недавно је изашао податак који говори да потрошачка корпа износи 1.900 КМ, а просјечна плата 850 КМ. Дакле, с просјечном платом не можете задовољити основне животне потребе, посебно ако се зна да је у реалном сектору просјек још нижи и износи 580 КМ, док је у јавној управи знатно изнад 1.000 КМ – појашњава Исаковић.

Додаје да нас све то доводи до закључка да је економски сасвим оправдано повећати минималну плату и то посебно у реалном сектору.

- Колика би требала износити минимална плата то је већ друго питање на које не бих могао тачно одговорити, али свакако то треба учинити посебно у овим околностима, али уз дубинску анализу како тржишта тако и саме потрошачке корпе – нагласио је Исаковић.

(Аваз)