Анализа: Мале странке односе превагу у Црној Гори?

Финиш је кампање пред парламентарне изборе у Црној Гори 30. августа. Владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) јури једанаесту узастопну победу и продужење тридесетогодишње власти, док опозиција, која иде у више колона, верује да је коначно куцнуо час за промене.

Да би избори могли бити најнеизвеснији до сада, сугерише и једино јавно објављено истраживање јавног мнења Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) из Подгорице пре неколико дана, према којем је ДПС на 35,3 посто подршке грађана, што им је један од најслабијих рејтинга икад.

Опозиција у збиру има подршку од укупно 52 одсто, у односу на ДПС и његове мање партнере, који заједно имају 48 процената.

Новина је што је истраживање ЦЕДЕМ-а, осим опозиције, оштро критиковао и ДПС тврдећи да се ради о „прљавој пропаганди против власти“, додајући да њихова страначка истраживања говоре да им је рејтинг знатно већи.

Мобилизација просрпских гласача

Аналитичар ЦЕДЕМ-а и истраживач јавног мњења Милош Бешић на ове критике се не обазире, поручујући да је пракса показала да су резултати њихових истраживања кредибилни. За ДW каже да је јасно да ће избори бити неизвеснији него претходни, и то првенствено због сукоба власти и Српске православне цркве (СПЦ) у око спорног Закона о слободи вероисповести.  

Други разлози су „економска стагнација, успоравање пута Црне Горе ка Европској унији, замор грађана чињеницом да власт није промењена 30 година... Међутим, кључни разлог је  Закон о слободи вероисповести којим је ДПС мобилисала и интегрисала просрпске гласаче и истовремено изгубила део својих бирача који су наклоњени СПЦ“, каже Бешић.

Он наводи да је ДПС још увијек у предности, али да исход може бити и другачији.

Бешић као добре потезе опозиције који јој дају шансу истиче то што је водећи опозициони Демократски фронт (ДФ) променио носиоца листе – то је сада универзитетски професор Здравко Кривокапић. Тиме је ДПС-у онемогућено да води лаку негативну кампању против традиционалних лидера ДФ.

Друго, каже аналитичар, две кључне листе са просрпским предзнаком – коалиције око ДФ и Демократа, од којих ови други кажу да су грађанска а не национална листа – окупљају различито демографско бирачко тело, а интегрисале су и мање партије, услед чега неће бити расутих гласова.

„На крају, и кључно, СПЦ ће водити активну кампању против ДПС, а у корист ДФ“, каже Бешић.

Иако се мало дуже чекало, варнице између власти и СПЦ севнуле су и у предизборној кампањи претходних дана након што је митрополит црногорско-приморски Амфилохије јавно позвао грађане да гласају на изборима и то против власти. На то му је лидер ДПС и председник Црне Горе Мило Ђукановић поручио да ће победити на изборима све структуре, па и оне које у свом саставу имају и цркву.   

Власт би могла зависити од грађанских партија

Бешић верује да ће две водеће опозиционе коалиције око ДФ и Демократа имати укупно више гласова од ДПС, што се до сада никад није десило. Каже да би нова власт могла зависити од грађанских партија УРЕ и СДП. УРА је у истраживању ЦЕДЕМ-а имала подршку од 6,6 посто, а СДП 4,2.

„Нисам изненађен рејтингом УРЕ. Традиционално, у бирачком телу Црне Горе имамо 12-15 одсто грађанских гласова, који су с једне стране усмерени против ДПС, а с друге против просрпских партија. Ово бирачко тело је данас доминантно код УРЕ и СДП-а, и нешто мање код Демократа. У неизвесном сценарију, заиста од броја посланика СДП и УРЕ, као и њиховог става након избора, може зависити коначни исход“, сматра Бешић.

А каква ће та одлука бити, ако од њих буде зависило, тешко је рећи, каже Бешић. Из СДП су поручили да су након избора спремни да разговарају са ДПС ако прихвате њихове програмске принципе, док је лидер УРЕ Дритан Абазовић искључио СДП из опозиције и наговестио да би правио коалицију са ДФ и Демократама.

Због тога су посљедњих дана провладини медији покренули лавину напада на УРУ оптужујући је за наводну издају јер ће након избора, како се наводи, „коалирати са четницима“ а и сам Абазовић се на друштвеним мрежама проглашава четником, иако је Албанац. Бешић у овоме види маневар ДПС да спусти рејтинг УРЕ и ту надокнади евентуални губитак бирачког тела.  

„Грађански опозициони гласачи би желели смену ДПС, али да просрпске партије не преузму власт. То је, међутим, у пракси немогуће. И ово је аналитички најинтересантније у постизборној комбинаторици. Не знам коме ће се ове две партије приклонити, али знам да је ова одлука јако тешка, и у сваком сценарију, непријатна за руководство и гласаче ових партија“, каже Бешић.

(ДW)