Власт и опозиција могле би у недељу да прогласе побједу

Избори су у демократским друштвима по дефиницији „празник демократије" али су у Црној Гори одавно нешто друго – беспоштедна битка за власт у којој се не бирају средства и у којој је сваки изборни дан пун инцидената.

Нешто слично најављује се и за недјељу када грађани поново бирају између вишедеценијске власти Демократске партије социјалиста (ДПС), најдуговјечнијег европског лидера Мила Ђукановића, и опозиције која вјерује да би, уз помоћ Српске православне цркве (СПЦ), коначно могла срушити, како кажу, 30-годишњу диктатуру.

И власт и опозиција су ове изборе прогласили историјским: власти због тога што се опет и по ко зна који пут мора одбранити држава од великосрпског национализма а опозиција зато што је увјерена у смјену власти као никад до сада.

Међутим, умјесто разрјешења вишегодишње политичке кризе реалније је очекивати да ће избори само донијети још већу поларизацију у друштву. То сматра и политичка аналитичарка Далиборка Уљаревић.

„Нажалост, нити су ово историјски избори нити ће они окончати трајућу политичку кризу и допринијети потребном друштвеном концензусу око кључних праваца развоја Црне Горе. Превише историје а премало рационалног приступа, одржава нас у зачараном кругу прошлости и неспособности да се носимо са изазовима а који су сада повећани због пандемије корона вируса", каже Уљаревић за ДW.

Тензије доведене до кључања

И пред ове изборе тензије су подигнуте на највећи могући ниво. Тако су црногорска полиција и Тужилаштво упозорили да се на дан избора поново спремају немири и да постоје екстремне групе који би могле изаћи на улице и прогласити изборну побједу, очигледно алудирајући на опозицију.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/29/295286/власт-и-опозиција-могле-би-у-недељу-да-прогласе-побједу-2.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

У готовом истом тајмингу надлежни су нешто слично објавили и пред изборе прије четири године а онда је услиједио случај „државни удар", који је резултирао затворским казнама за лидере опозиционог Демократског фронта (ДФ). Опозиција поручује да неће насилно отимати власт нити излазити на улице али и једни и други наговјештавају да би могли прогласити изборну побједу.

„Полиција и Тужилаштво у обавези су да, ако имају сазнања да се неки немири спремају, то превентивно дјелују, а не да шире панику. На другој страни, дио опозиције доприноси тим тензијама кроз предизборни став да сваки резултат који није побједа опозиције не може бити признат, што представља облик посредног позивања на улице. Чини се да се ни на једној страни не размишља да су овакви иступи играње са ватром", сматра Далиборка Уљаревић.

У данима пред изборе настављена је мобилизација просрпских гласача опозиције поновним покретањем литија против Закона о слободи вјероисповести. И СПЦ је отворено ушла у политичку утакмицу па је митрополит црногорско-приморски Амфилохије најавио да ће први пут у животу, сада у својој 82.-ој години, изаћи на парламентарне изборе, позивајући грађане да гласају против власти.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/29/295287/власт-и-опозиција-могле-би-у-недељу-да-прогласе-побједу-3.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

Ни власт не сједи скрштених руку и мобилише своје гласаче. Тензије је додатно подигао премијер и носилац листе ДПС-а на изборима Душко Марковић који је поручио да ће у недјељу жестоко одговорити опозицији и да ће се, након пораза на изборима, „СПЦ и њени свештеници вратити у манастире и цркве а да ће оним свештеницима који проклињу њих и Црну Гору отворити границе и вратити их њиховим кућама".

<стронг>Функционерска кампања и помоћ цркве опозицији

Никад краћа и необичнија предизборна кампања због корона вируса фокусирала се на медије и друштвене мреже јер су били забрањени традиционални политички митинзи.

Челници ДПС-а, који су истовремено председници државе и Владе, протрчали су Црном Гором и посјетили скоро сваки град давајући обећања, стављајући још једном знак једнакости између партије и државе.

„Власт је наставила да обилато користи систем којим управља, а што се рефлектује кроз такозвану функционерску кампању, уз избегавање суштинских директних сучељавања са опозицијом. Опозиција је позиционирала идентитетска питања попут питања цркве, рачунајући да им управо то доноси најбољи изборни резултат уз најмање напора.

Директно и јавно укључивање СПЦ у кампању ће помоћи опозицији али и ДПС-у, чији је један од стубова дјеловања отклон од цркве. Али, много важније, то ће одмоћи обликовању грађанске Црне Горе јер опредјељивање за или против у овом питању нас као друштво значајно враћа уназад у иначе спором и бременитом демократском развоју", сматра Уљаревић.

И ова кампања протекла је у знаку афера и тврдњи о притисцима власти на бираче па се појавио снимак на којем „партијска комесарка" ДПС-а каже да у Војску Црне Горе могу ући само они „које препознаје терен" да су симпатизери ДПС-а.

Актуелизована је и афера „Можура", која је повезана са случајем на Малти, који је истраживала убијена новинарка Дафне Каруана Галиција.

Након свега, очекују се никад неизвјеснији избори јер по анкетама ни ДПС са странкама мањина ни опозициони Демократски фронт (ДФ) и Демократе немају натполовичну подршку.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/29/295288/власт-и-опозиција-могле-би-у-недељу-да-прогласе-побједу-4.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

Иако ДПС тврди да су те анкете лажне и да ће убедљиво побиједити, вјерује се да је изгубио дио подршке због спорног црквеног закона па би кључ будуће Владе могао да лежи у опозиционим грађанским странкама СДП-у и УРИ од којих су први, наизглед, ближи ДПС-у а други ДФ-у и Демократама.

„Будућа влада пред собом има никад тежу ситуацију и видјећемо да ли ће она бити у стању да испуни читав мандат, ма ко је водио. Позиција грађанских странака биће важна, али треба имати у виду да су оне те које су и најслабије данас и тешко је ту давати прецизнију комбинаторику без изборних резултата. Међутим, на широј равни, поразно је што је Црна Гора 14 година након обнове независности располућенија него након те заиста историјске одлуке која је, такође, дијелила наше друштво", закључује Уљаревић.

Резултат зависи од излазности

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/29/295289/власт-и-опозиција-могле-би-у-недељу-да-прогласе-побједу-5.wебп" алт="" wидтх="340" хеигхт="191" />

Један од кључних фактора на свим изборима у Црној Гори до сада била је излазност. Кад је била нижа, власт је лагано побеђивала, али када је била око или преко 70 посто, било би неизвесно.

Истраживач јавног мњења Милош Бешић је уверен да ће овог пута бити мања излазност од тога.

„Да ли то нужно иде у у прилог ДПС-у? Не. Овога пута може се десити да гласачи ДПС-а апстинирају, а да опозициони у већем броју изађу на биралишта, а све ово због Закона о слободи вероисповести. Овај Закон је мотивисао просрпске бираче да изађу и гласају, и демотивисао део ДПС гласача који су везани за СПЦ", каже Бешић.

(ДW)