Како су се обогатили на пропалој БОБАР банци?!

Стручњаци и невладине организације сматрају да је највећа кривица на Агенцији за банкарство РС, која није пратила шта се дешава у „Бобар банци“.

Кредити без покрића, довели су до пропасти „Бобар банку“ и тако однијели око 125,5 милиона КМ. На тај начин директно је оштећено око 40 државних институција, општина, фирми и других привредних субјеката, који су имали одређену уштеђевину или улагања у овој банци. 

Међутим, бројни су они којима пропаст банке није тешко пала.

Горан Томић, браћа Лијановић, Зоран Василић, Марко Остојић, Слободан Павловић, Горан и Давор Рачић, Митар Перић, само су нека од имена која су узела вишемилионске кредите код „Бобар банке“.

Новца се нису либили ни Ристо Марић, актуелни посланик Социјалистичке партије у НС РС и бивши директор „Шума РС“, као ни Љубомир Мрда, актуелни савјетник министра за спољну трговину и економске односе БиХ Сташе Кошарца. Стотинама хиљада марака задужили су се и Милош Стевановић, Синиша Кајмаковић, Михајло Видић, али и Лука Петровић, генерални секретар СНСД-а и директор ЕРС-а.

Нико од наведених никада није вратио узети кредит. Већина фирми под чијим именом су узети ови кредити, или више не постоје или су у стечају. 

Тужилаштво БиХ у случају „Бобар банка“ подигло је у марту 2017. године оптужницу против 16 лица. Они се терете да су, као група повезаних лица, остварили надзор над цјелокупним пословањем „Бобар банке“ те омогућавали давање вишемилионских кредита без адекватних средстава осигурања.

Међу оптуженима су и бивша директорица Агенција за банкарство РС, Славица Ињац и бивша директорица Инвестиционо-развојне банке РС Сњежана Вујинић.

„Предмет је споран јер управо у њему видимо сву ту неефикасност у вођењу судских поступака и процесуирању предмета корупције. Јер ако узмемо у обзир када је Агенција за банкарство поднијела кривичне пријаве, а то је било крајем 2014. године против непознатих лица због дешавања у „Бобар банци“ онда закључујемо да овдје, укључујући и ту предкривичну фазу, да тај поступак траје безмало 6 година“, каже представник Транспаренси интернешнела у БиХ, Угљеша Вуковић.

Економисти сматрају да је највећа кривица на Агенцији за банкарство, и њеном аљкавом раду када је у питању праћење дјелатности везаних за „Бобар банку“. Бројни су грађани који су у овом случају изгубили свој новац, а нису добили адекватне накнаде.

„Оно што ја сигурно знам је, да сви они који су штедили у „Бобар банци“, када говоримо о физичким лицима, намирили су се на нивоу 50 хиљада марака из Агенције за осигурање. А један од њих који је имао милион марака, живи и ради у Њемачкој је покренуо тужбу против непознатог лица за одговоност што је он тај новац изгубио“, каже економиста Зоран Павловић.

И остали који су изгубили новац, односно фирме, општине и институције, кредите се узимале по инструкцијама људи из власти, истичу економисти. 

„120 милиона данас, или прије 10 година или пет када се то све десило, су толики новци, да смо могли да исплатимо комплетну субвенцију за пољопривреду Републике Српске за двије године. Мислим да нажалост нико не одговара, а пропусти се праве, на штету грађана, привреде, па на крају крајева и јавних институција“, додаје Зоран Павловић.

Из Транспаренси интернешнела у БиХ кажу да је посебно забрињавајуће управо то што су тужилаштва у почетку избјегавала да процесуирају предмет.  Због тога, истичу, постоји бојазан да ће и овај случај на крају завршити без епилога, попут већине процеса када је у питању корупција у БиХ. 

Од свих горе наведених за сада се једино огласио Синиша Кајмаковић, који тврди да од „Бобар банке“ није узео кредит од 400 хиљада марака, већ 50 хиљада и да је око 30 хиљада вратио.

БН ТВ