Шта пишу њемачки медији о изборима у Црној Гори?

Немачка новинска агенција дпа: „У Црној Гори су у недељу ујутру почели избори: око 540.000 грађана је позвано да гласа за 81 посланика парламента који има само један дом. Бирачка места су отворена од 7 до 20 часова.

По последњим анкетама пред изборе, ДПС, Ђукановићева социјалистичка владајућа странка била је у вођству са 35 одсто гласова.

Опозиција на изборима наступа у три различита савеза чије се позиције веома разликују. Слажу се само око тога што су против Ђукановића, коме пребацују корупцију, умешаност у организовани криминал и ауторитарне тенденције.

Становништво је подељено по многим кључним питањима као што су државност и однос према Западу.

Ђукановић је подигао тензију у земљи крајем прошле године, доношењем закона којим је цркви која је под контролом Београда запретио одузимањем имовине. Закон је изазвао масовне протесте који су се стишали тек на пролеће, због пандемије короне.

Посматрачи такође указују на неправилности на изборима као што су манипулисани бирачки спискови", пише дпа у кратком извештају који поводом избора у Црној Гори преноси већина немачких медија.

Агенција АФПД: „Иако ће Ђукановићева ДПС вероватно поново бити најјача снага у парламенту, према речима стручњака, могла би први пут да пропусти апсолутну већину. То би у формирању већине могло да донесе важну улогу мањим странкама које су се усредсредиле на економска питања и корупцију.

Црна Гора је један од најперспективнијих кандидата на Балкану за пријем у ЕУ. У Бриселу, међутим, и даље постоје резерве у погледу ограничене слободе штампе и високог нивоа организованог криминала у земљи." 

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/30/295386/ста-пису-њемацки-медији-о-изборима-у-црној-гори-2.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

Медојевић: Шансе су овога пута прилично добре

Немачки јавни сервис АРД: „Ми смо једина посткомунистичка земља која никада није променила власт. Таква је ситуација у Црној Гори“, каже Небојша Медојевић, дугогодишњи опозициони политичар најјаче групације "За будућност Црне Горе". Са његове тачке гледишта, шансе су овог пута прилично добре да се окончају три деценије доминације социјалиста под партијским и државним лидером Милом Ђукановићем.

Медојевић је за АРД студио у Бечу навео више разлога за то: корупција и како каже, Ђукановићеве везе са организованим криминалом, не могу се више прикрити ни репресивним мерама. Економија више од 30 одсто зависи од туризма, а велики број инфекција короном довео је до готово потпуног заустављања овог извора прихода. И на крају: крајем прошле године, Ђукановић је окренуо велику већину становништва против себе законом којим је православна црква морала да докаже да своју имовину у Црној Гори поседује од пре 1920. 

„Погрешио је што је поставио питање идентитета и покушао да уништи и национализује православну цркву“, каже Медојевић за АРД и додаје: „Овим је мотивисао младе и православне грађане да гласају. 80 посто становништва Црне Горе припада православној вери. Такође знамо да је 60 до 65 посто грађана против Ђукановића и наш задатак је да их покренемо да гласају.“

Ђукановић: Знам ту верзију истине

Прошле недеље, испред велике Цркве Васкрсења Христовог у главном граду Подгорици, бројни верници су искористили прилику - као и претходних недеља и месеци - да изразе свој бес на председника. „Мило, лопове, Мило, лопове. Црна Гора се дигла, светиња се мора бранити", скандирали су верници.

Председник је итекако свестан интензитета протеста против њега. У интервјуу за АРД, 59-годишњи Мило Ђукановић се томе трезвено успротивио: 

„Позната ми је та верзија истине у Црној Гори. Имали смо веома буран процес када је усвојен закон о верским слободама." Том приликом се поново показала поларизација друштва. „Појавили су се многи грађани који раде у државној служби: лекари, професори, запослени у државној управи и војсци који су, према њиховом слободном мишљењу, подржали став Цркве“.

Ђукановић одбацује критику опозиционих партија: они лоше говоре о ситуацији у Црној Гори а притом не нуде алтернативу. Његова „Демократска партија споцијалиста“, којом председава 23 године, вероварно може да се ослони на своје присталице. У Будви, током једног од последњих појављивања пред изборе, медији су опшрино и повално писали о Ђукановићу преносећи његове речи: „Ти си наша прва љубав. Црна Горо, волимо те!“, пише на крају АРД. 

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/30/295387/ста-пису-њемацки-медији-о-изборима-у-црној-гори-3.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

Политички акробата од два метра, непријатно меког стиска руке

МДР Мителдојчерундфунк, чланица јавног сервис у оквиру АРД, која покрива три источне савезне покрајине Тирингију, Слодону државу Саксонију и Саксонију Анхлат, у опширном чланку поводом избора у Црној Гори пише:

„Једанаест листа и коалиција такмичи се на изборима у недељу. Међутим, опозиција је подељена. Парламентарни избори су плебисцит о Ђукановићу и његовој власти који се доживљавају као ауторитарани и корумпирани. На парламентарним изборима пре четири године, Ђукановићева странка ДПС освојила је 36 од 81 посланичких места, што је заједно са мањим савезницима било довољно за већину.

Критичари оптужују Ђукановића за спор који је изазвао са црквом, за малтертирање независних медија, подстицање физичких напада на критички настројене новинаре и фалсификовање избора путем манипулисаних бирачких спискова.

Два метра високи Ђукановић има скоро непријатно мек стисак руке, али овај политичар који говори тихо, зна како да убеди. Ток његових мисли је увек логичан и не да се избацити из такта. Ђукановић не говори ниједан страни језик, само мало италијански, бар тако кажу. 

Али знање језика му није било потребно да би у турбулентним временима доказао своје политичке вештине. Када се Социјалистичка Федеративна Република Југославија распала током рата 1991, словенска и православна Црна Гора је била једина република која је остала лојална исто тако словенској и православној Србији. Са тадашњим владаром Србије Слободаном Милошевићем, Ђукановић је основао Савезну Републику Југославију.

Међутим, рано је схватио да српске војне акције у Хрватској и Босни не могу донети ништа добро. Ђукановић је  црногорску војску држао даље од рата, а за њену акцију у Хрватској на почетку рата, касније се извинио. 1997. коначно је раскинуо с Милошевићем. Ђукановић је свог старог сапутника касније назвао човеком кога је прегазило време. У време када је то рекао, то тамо није било безопасно.

Запад је подржавао Ђукановића

Запад је подржавао Ђукановића. Када је Црна Гора желела да се реши и југословенске валуте, динара, 1999. Немачка је преко ноћи снабдела Црну Гору немачком марком, која је постала званична валута. Црна Гора је 2002. усвојила евро, иако земља није део еврозоне а ни чланица ЕУ.

Ђукановићев „политички отац“ Слободан Милошевић, био је приморан да поднесе оставку у народном устанку 2000. оптужен је за ратне злочине и умро је у затвору УН-Трибунала а за бившу Југославију у Хагу. Ђукановић је, међутим, остао на власти. 2006. се држава коначно одвојила од Србије и постала независна.

Ђукановић је неко време кокетирао са Русијом. Отворио је земљу милијардама руских олигарха. За порекло новца се није питало. У то време Црну Гору су називали „европском машином за прање веша“: прљави новац је улазио и могао се након „чишћења“ чисто уложити у ЕУ.

Поново је тада било опасно за „Мила“, како га зову у Црној Гори. Пљуштале су оптужбе за шверц цигарета и оружја и друге сумњиве послове са италијанском мафијом. Италијанско јавно тужилаштво припремило је процес против Ђукановића.

Али он је направио још један политички салто. Не само да је 2017. раскинуо са Владимиром Путином и увео Црну Гору у НАТО, већ се придружио и санкцијама Запада против Русије. Од тада нико у Бриселу није помињао наводне Ђукановићеве везе са мафијом. То је препуштено очајној црногорској опозицији", пише МДР.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/30/295388/ста-пису-њемацки-медији-о-изборима-у-црној-гори-4.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

Мало је вероватно да ће доћи до промене

Франкфуртер Алгемајне цајтунг: „Европа недељама посматра крваву борбу белоруског владара Александра Лукашенка против свог народа. А ове недеље су избори у држави у којој је један човек на власти дуже од Лукашенка у Белорусији, иако различитим методама и под различитим околностима: црногорски председник Мило Ђукановић вуче конце у Црној Гори скоро 30 година.

Када је 1991. први пут постао шеф владе, Емануел Макрон је био дете, Франсоа Митеран је био председник Француске, а Хелмут Кол немачки канцелар. Интернет је био гласина о којој је нешто знао само мали број упућених - а у суседству је био рат: Ђукановићева звезда је засијала када се крваво распала Југославија у чијем саставу је била и Црна Гора.

Али док су српски аутократа Слободан Милошевић, оснивач Хрватске државе Фрањо Туђман и босански муслимански лидер Алија Изетбеговић одавно мртви, а ратни злочинци, попут Радована Караџића или Ратка Младића, у Хашком трибуналу осуђени на доживотну робију, Ђукановић, једини познати политичар из доба југословенских ратова и даље има водећу улогу у својој земљи.

Мало тога наговештава да ће се то променити након данашњег гласања. Ђукановићева „Демократска партија социјалиста“ поново ће бити најјача сила у балканској држави на Јадрану са око 630 000 становника.

Ђукановић није Лукашенко 

Поређење између Лукашенка и Ђукановића, има смисла само када се говори дугогошњем одржавању власти, наглашава Флоријан Бибер, политиколог и шеф Центра за студије југоисточне Европе у Грацу: „Ђукановић ствара коалиције, никада није владао сам, барем не од 1998. Увек је тражио савезнике, чак и када је централна власт у његови мрукама.“ Поред тога, Ђукановић је идеолошки флексибилнији и притом, од краја 90-их увек је знао како да осигура подршку Запада, рекао је Бибер.

Чињеница је да је изванредан прагматизам једна од Ђукановићевих најистакнутијих особина. Политичар, који је рођен 1962. у Никшићу, идеологију препушта другима. Њему је стало до власти и моћи. Тако је преживео све прекретнице и преломе у протекле три деценије - од почетка, од како је са своје 23 године био комунистички функционер у Централном комитету Савеза комуниста Југославије - па све до данас.

Ђукановић је уз подршку мањина и значајног дела црногорског већинског становништва водио своју државу до независности (2006), почетка преговора о приступању ЕУ (2012) и чланства у НАТО (2017). У земљи је увек држао узде у руци и ослањао се на апарат моћи из времена југословенског социјализма који се на нову стварност прешалтовао скоро без ломова и само уз козметичке промене.  

Ђукавнић, партија и систем

„Владајући систем у Црној Гори заснован на странци која је на власти од 1945. године. Дакле, ту постоји укорењена структура која надилази саму личност Ђукановића. Он је централна фигура која држи систем на окупу, али систем не чини само он. Његова странка је више пута показала да је способна да регрутује нове људе“, каже Бибер и додаје да „се политичка моћ у Црној Гори заснива на зависности и неформалним структурама. 

Било као премијер, шеф државе или председавајући владајуће странке - Ђукановић је увек одређивао смернице политике. То је такође повезано са његовом способношћу да разбије опозицију и да међу тим крхотинама потражи погодне прибављаче већине. Бибер говори о „мноштву ситних опозиционих странка". 

Завади па владај

Ђукановић је недавно успео да подели друштво контроверзним верским законом који је посебно наљутио Српску православну цркву у Црној Гори. Било је масовних протеста. Пре Короне је понекад чак изгледало као да талас протеста може угрозити Ђукановићеву моћ. Јер српско православље има много следбеника у Црној Гори, док црногорска национална црква постоји готово искључиво на папиру. 

<имг срц="/стораге/имагес/2020/08/30/295389/ста-пису-њемацки-медији-о-изборима-у-црној-гори-5.wебп" алт="" wидтх="700" хеигхт="394" />

„У свим истраживањима јавног мњења у последњих 20 година, Српска православна црква је међу просрпским становништвом Црне Горе имала већи углед од просрпског партијског пејзажа", рекао је Бибер. 

Међутим, Ђукановићу би ова поларизација коју је сам изазвао, на крају опет могла да користи: „Он већ 20 година веома вешто мобилише по линијама поделе друштва - увек на такав начин да доминира већом половином. То отежава опозицији да удружи снага“, каже на крају Флоријан Бибер стручњак за Југоисточну Европу за Франкфуртер Алгемајне цајтунг.

(ДW)