Они имају најдужи градоначелнички и начелнички стаж

Тако је БиХ на претходним локалним изборима 2016. године добила 54 нова начелника и градоначелника, од укупно 140 који су се бирали, што значи да је своје позиције задржало њих чак 86, од чега је 57 у Федерацији БиХ те 29 у Републици Српској.

Оваква ситуација произилази из могућности да појединац може бити изабран на позицију начелника или градоначелника небројено пута, све док док има подршку бирача. 

Ко у БиХ има најдужи начелнички/градоначелнички стаж?

Најдужи стаж на позицији начелника у БиХ има начелник Теочака Тајиб Муминовић. Наиме, он је на позицији начелника већ 26 година – од 1994. године, а с обзиром да на овогодишњим изборима нема противкандидата Муминовић би могао дочекати и трећу деценију на челу једне од најмањих бх. општина.

Већ 23 године на челу Коњица је Емир Бубало – од 1997. године, а након шест узастопних мандата Бубало није кандидат за начелника општине на овогодишњим изборима.

Милан Радмиловић

Радмиловић је већ 20 година на челу Општине Гацко – од 2000. године, а кандидат је и на овогодишњим изборима гдје ће имати једног противкандидата за начелничку позицију.

Јасмин Имамовић

Имамовић је на челу Града Тузле већ 19 година – од фебруара 2001. године када је изабран за начелника Општине Тузла, а у октобру 2014. године, након што је Тузла проглашена Градом, постаје градоначелником Тузле. Имамовић је и на овогодишњим изборима један од шест кандидата/киња за градоначелника/ицу Тузле.

Недељко Млађеновић

Поред Имамовића и начелник Братунца Недељко Млађеновић на власти је већ 19 година – од 2001. године, а за ову позицију бориће се против два кандидата и на овогодишњим изборима.

Од 2004. године на начелничким односно градоначелничким позицијама су и Љубо Бешлић као градоначелник Мостара, Нермин Огрешевић као начелник Цазина, односно градоначелник града Цазин од 2017. године када је Цазин званично добио статус града, Милорад Симић као начелник Дервенте, Хамдо Ејубовић као начелник Хаџића, Стјепан Бошковић као начелник Стоца, Младен Крекић као начелник Модриче и Миро Краљевић као начелник односно градоначелник (од 2014. године) Широког Бријега.

Огрешевић, Симић, Ејубовић, Бошковић и Краљевић кандидати су за ове позиције и на овогодишњим изборима.

На челу Добоја 16 година био је Обрен Петровић – од 2002. до 2018. године. Петровић је 2002. године изабран за начелника Општине Добој. На ту позицију је биран и на изборима 2004. те 2008. године, а када је Добој 2012. године добио статус града, Петровић постаје први градоначелник. И на локалним изборима 2016. године Петровић је по пети пут изабран за првог човјека Добоја. Обрен Петровић је на Општим изборима у октобру 2018. изабран за посланика у Парламентарној скупштини БиХ и према Изборном закону морао је изабрати који од ова два мандата ће задржати, након чега је одступио са позиције градоначелника Добоја.

Након 15 година и Мићо Мићић, градоначелник Бијељине и даље има намјеру да се задржи на челу овог града. Мићић је на локалним изборима 2005. године изабран за начелника општине Бијељина, а 2014. године изабран је за првог градоначелника у историји тог града.

Тринаест година на власти, односно од 2007. године на челу Новог Сарајева, Зворника и Челинца су Неџад Колџо, Зоран Стевановић и Момчило Зељковић, а Колџо и Стевановић кандидати су за ове позиције и на овогодишњим изборима.

Од 2008. године на власти су и начелници опшина Босанска Крупа, Стари Град Сарајево, Источни Стари Град и Лопаре – Армин Халитовић, Ибрахим Хаџибајрић, Бојо Гашановић, Радо Савић, те Мухамед Рамовић као градоначелник Горажда.

Намјеру да након два мандата остану и даље на челу својих општина имају и Семир Ефендић начелник Новог Града Сарајева, Акиф Фазлић начелник Илијаша, Един Смајић начелник Вогошће и Милован Бјелица начелник Сокоца.

(БН/Истиномјер)