"Банке мирно перу прљави новац - и ником ништа"

"У каквом то друштву ми живимо када већина људи само слегне раменима на вијест да су бројне банке трансферисале два билиона долара нејасног поријекла", наводи Каспер-Клериџ у ауторском тексту.

"Нејасно поријекло" заправо значи да су вјероватно криминалци опрали прљав новац преко банака. Међу њима су, додаје, мафијаши и контроверзни олигарси. Прошло је недјељу дана откако су објављени такозвани ФинЦЕН досијеи, које је открило 400 новинара широм свијета.

"Тако смо са закашњењем добили увид у мреже којима теку милијарде. Али зашто изостаје јавни излив бијеса? Гдје су захтјеви за оставкама шефова банака? Умјесто тога видимо да је многима свеједно, у стилу: па ионако се ту ништа не може промијенити", констатује она.

Указује да су у сумњиве послове уплетене многе велике банке, попут Дојче банке, ХСБЦ-а или ЈП Моргана, у којима текуће рачуне имају и многи обични људи.

Сматра да су оне "окретале главу, а сумњиве трансакције пријављивале или са закашњењем или никако", и оцјењује да "те банке имају проблем са схватањем морала".

"И нарко-картели користе услуге ових банака. Пола милиона људи у свијету сваке године умре од посљедица конзумирања дрога, али картели који производе и дилују кокаин и хероин чврсто могу да рачунају на то да ће компликованим трансакцијама у једном тренутку њихов новац постати чист. Прање новца функционише јер систем контроле није добар", пише у тексту.

Те уплате и исплате, истиче се, на крају коштају људских живота, и зато се ово тише нас свих, и зато нешто мора да се промијени, наводи главна уредница ДW-а.

Наш банкарски систем, додаје, није више у складу с временом. Жеља за профитом је у реду, али само ако се он стиче у складу с правилима.

У Сједињеним Државама већ постоји правило да банке морају најкасније кроз мјесец дана да пријаве сумњиве трансакције - али се тог правила нико не придржава, тврди аутор и наводи да је новинарско откриће показало да банке сумње на прање новца у просјеку пријављују послије шест мјесеци.

"Очигледно је да систем не функционише. Изгледа да се банке баш и не журе да истражитељима ставе на располагање податке својих клијената како би олакшале истрагу. То се мора промијенити. Јавни притисак на банке мора бити тако велики да се осјећају присиљенима да одмах пријављиве сумњиве трансакције. Прање новца не смије да постане пословни модел који се толерише", поручује се у тексту.

Слаба контрола штети економији и свима нама. Криминални токови новца морају бити заустављени јер, напослијетку, ради се и о нашем новцу. Дакле, имамо довољно разлога да будемо бијесни, закључује главна уредница ДW-а Мануела Каспер-Клериџ.

(Тањуг)