ММФ објавио податке: Драматичан пад свјетског БДП-а

То је једнако вриједности већој од једногодишњег бруто домаћег производа еврозоне, рекла је Георгиева на онлајн конференцији “Инфрастуктура, инвестиције и централна Европа: Иницијатива 3 мора (3СИ)”, у оргнизацији Атлантског савјета, на којој је учествовао и Тањуг.

Она је навела да, иако Фонд сада процјењује глобалне економске изгледе за 2020. нешто мање суморним него прије неколико мјесеци због бољих резултата појединих напредних економија него што се очекивало, прије свега Кине, раст ће и даље бити знатно на негативној територији ове године.

За земље централне, источне и југоисточне Европе (ЦИЕ), пандемија значи брисање прогреса оствареног у посљедње три године, када је регион постизао најбоље резултате у овој деценији у погледу економског раста, јачања конкурентности и унапређења управљања, рекла је Георгиева.

Регион је, према њеним ријечима, у просјеку биљежио раст од три одсто у смислу реалних прихода, што је утицало на смањење јаза између ЦИЕ и 15 западних чланица ЕУ.

Додала је да је приход по становнику у региону ЦИЕ достигао око 55 одсто прихода по становнику у 15 западних земаља ЕУ.

Шефица ММФ је нагласила међутим да и даље постоји велики инфрастуктурни геп између 12 земаља укључених у Иницијативу три мора и преосталих 15 ЕУ чланица у погледу енергетских производних капацитета, прецизирајући да тај јаз износи 50 одсто.

Тај јаз је још већи када из групе 12 чланица 3СИ искључи Аустрија, и износи 70 одсто за преосталих 11 држава ЦИЕ у односу на 15 западних земаља ЕУ.

Георгијева је навела да што се тиче интернет конективности и броја претплата на мрежу, уз изузетак Естоније, регион ЦИЕ заостаје у поређењу са западном Европом.

Такође је констатовала да развијеност путне инфрастуктуре у региону заостаје у односу на 15 земаља ЕУ, при чему је друмска на нивоу од 60 процената западноевропских држава, а жељезничка тек на 40 одсто.

Да би смањиле сва ова заостајања у односу на 15 држава ЕУ до 2030. године, чланице 3СИ би то коштало 3-8 одсто БДП годишње, рекла је Георгиева, додајући да су то врло велика средства.

Захваљујући инвестиционом фонду 3СИ, како је истакла, издаци земаља ЦИЕ за те сврхе биће смањени на 2-3 процента БДП годишње, мада ни то није занемаљив трошак.

Циљ скупа, који је организовао Атлантски савјет, био је разматрање могућности које овај економски виталан регион нуди за инвестирање.

Догађај је организован у сусрет самиту Иницијатива три мора 19. октобра у Талину, чији ће домаћин бити предсједница Естоније, који ће окупити лидере из централне Европе, ЕУ, Сједињених Држава и Њемачке.

У дискусији је истакнуто да је инфраструктура, угаони камен темељац и моћан покретач економског раста и јачања отпорности.

Иницијативу 3СИ покрнуло је дванаест држава чланица ЕУ, које се налазе између Балтичког, Црног и Јадранског мора, како би убрзале развој прекограничних енергетских, транспортних и дигиталних мрежа.

Иницијатива 3СИ усмјерена је на обезбјеђење недостајућих средстава од 1.000 милијарди долара за регионалне инфраструктурне пројекте и проширење веза између држава чланица 3СИ, као и између региона и остатка Европе.

У том циљу, почетком ове године покренут је комерцијално вођени инвестициони фонд 3СИ за улагања у прекограничне пројекте у региону, а САД су се обавезале да ће уложити до милијарду долара у фонд и 3СИ енергетске пројекте.

(Тањуг)