Пад цијена иза себе крије много суморнију слику

Пандемија вируса корона жестоко погађа економију БиХ. С једне стране, грађани троше мање због неизвјесности и страха од губитка посла, а с друге стране је дошло до пада инвестиција у привреди, каже економски аналитичар Адмир Чавалић. “Такав пад цијена у макроекономском смислу није добар”, додаје он.

“Зато што то с друге стране обесхрабрује понуду понуђача, односно смањује могућност раста наше економије и генерално привреде. То значи да ће цијене вјероватно падати, али то значи пад оптимизма на тржишту, губитак или мање радних мјеста и мање нето наднице. То такође значи да као грађанин, дугорочно посматрано, нисте на добитку”, каже Чавалић.

Грађанима који су на ивици егзистенције благи пад цијена не значи много, погото кад знају да то значи још мање новца или губитак посла. Истичу да откази пљуште откако се вирус корона појавио, те да  једва састављају крај са крајем, иако неки поред пензије имају и додатни посао. Посебно наглашавају да се диве људима који преживљавају са платом од 400 КМ. Због тога им, кажу, није чудно што све више младих људи одлази из Српске у потрази са бољим животом.

-Цијене појединих артикала ипак су порасле, а ради се о цијени алкохолних пића. Рецесију и кризу  прати пораст цијене управо тих производа, због стања у којем се грађани нађу, објашњава даље Чавалић.

“Вјероватно неће доћи до раста цијена пољопривредних производа. Глобални ланци снабдјевања пољопривредним и прехрамбеним производима су се показали изузетно стабилним и отпорним на шокове, на лоцкдоwн и затварање економија и држава”, наглашава Чавалић.

Сви макроекономски инструменти за стимулисање потражње у свијету и региону нису се показали довољним, и то је суштински проблем, сматра он.

“Ако људима дате новац они нису спремни да га, као у нормалним временима, троше него га чувају, штеде, стављају под јастук или враде нешто друго, али га неће пустити у потрошњу”, појашњава Чавалић.

Он наглашава да га посебно брине задњи квартал ове и први наредне године, који су традиционално мртви мјесеци за економију, изузев празничног усхићења пред празнике.

“Тада се, дакле, понуда рјешава залиха, потрошња стагнира, нарочито у јануару и фебруару. Оно што ме плаши је да нећемо имати тог празничног усхићења око божићних и новогодишњих празника, тзв. црног петака и сличних. Вјероватно се то неће дешавати као што се прије дешавало, што значи да нам слиједи тзв. дубока, дуга зима, са изузетним песимизмом”, предвиђа Чавалић.

“Ако економски преживимо прољеће, у другом кварталу наредне године очекује се двоцифрен економски раст. Ипак, опоравак домаће економије очекује се тек 2022. године, закључује економски аналитичар Адмир Чавалић.

БН ТВ