Повећава се дуг Републике Српске, стално задуживање може бити погубно!

Укупан дуг Републике Српске, закључно са другим кварталом ове године износи око 5 милијарди и 870 милиона конвертибилних марака, што је 53,24% удјела у БДП-у. Дуг је повећан за 390 милиона марака у односу на прва три мјесеца 2020. године. То показују званични подаци Министарства финансија РС. 

Према истим подацима, спољни дуг Српске износи око 3 милијарде и 600 милиона КМ, од чега дуг Републике Српске износи 2 милијарде и 330 милиона КМ, дуг јавних предузећа и ИРБ око милијарду и 140 милиона марака, и дуг јединица локалне самоуправе у износу од 119 милиона и 760 хиљада КМ. 

Истовремено, унутрашњи дуг РС је око 2 милијарде и 280 милиона КМ, а чине га дуг Републике Српске у износу од милијарду и 720 милиона марака, дуг јединица локалне самоуправе у износу од 336 милиона и 580 хиљада марака и дуг фондова социјалне сигурности 227 милиона и 400 хиљада КМ.

Из Владе РС саопштено је да се највеће задужење у овом периоду односи на кредит од ММФ-а, који је услиједио као хитна помоћ за ублажавање негативних посљедица пандемије вируса корона. 

Економисти кажу да ће се укупан дуг Републике Српске тек повећавати и да је већ у овом тренутку скоро два пута већи од дуга који има Федерација БиХ, која има дупло више становника и дупло већи БДП него Српска.

„То су поражавајући подаци. Влада Републике Српске нема никакву идеју и смисао како да се избори са проблемом дуга. Једини њихов начин за задовољење потреба јесу задуживања и тек ће да буде проблем од 2022. године када ти дугови ранији доспијевају на наплату и када ће рате кредита износити преко милијарду марака из буџета, што је свака друга марка редовних буџетских прихода“, каже посланик ПДП-а у НС РС и члан Економског савјета ПДП-а Јелена Тривић.

Оно што није узето у обзир приликом обрачунавања укупног дуга јесте и милијарду марака дуговања јавног здравственог система Републике Српске, као ни више од милијарду марака дуговања везаних за ескроу рачун. На тај начин, ни Владин приказ да је БДП 53,24%, у ствари није реалан, каже економиста Зоран Павловић. 

„Да ли баш треба да се задужујемо за оне ствари које нису у фокусу бриге за грађане, а то је у овом случају здравствени систем, а у економији која је потпуно запостављена ништа и не говоримо. Када то све погледамо, ја заиста мислим да даље задужење не би требало бити одобрено од стране и једне институције у Републици Српској. Морамо тражити изворе уштеда, дакле смањења потрошње и тражити могућности за повећање БДП-а“, додаје Павловић.

Једно од могућих рјешења за раст БДП-а јесте већа подршка Владе за послодавце, односно предузећа и компаније, наглашавају економисти. 

„Јер без те оживљене привредне активности неће бити раста БДП-а,  а самим тим ће и ниво задужености БиХ, у овом случају Републике Српске, бити све већи и већи. Јер се не може сервисирати толика администрација коју имамо и трошкови који излазе из оквира разумних за ову ситуацију“, каже економиста Зоран Павловић.
Слични проблеми око дуговања, Српску су погодили и у периоду од 2015-2018 године. Сваки мањи поремећај на тржишту, директно утиче на стање задужености, истиче Јелена Тривић. Додаје да се Република Српска не налази пред банкротом, али да јесте у веома тешкој ситуацији.

„То је као да човјек плива и има два тега на ногама. Он и даље плива, али не плива довољно брзо колико би пливао да нема тих тегова. И то је основни проблем дуга, што он зауставља неки економски напредак, који би становништво требало да осјети и због тога смо у ситуацији у којој јесмо“, појашњава Тривићева.

Упркос алармантним подацима о економској ситуацији и укупном дугу Републике Српске, надлежни и даље остају при ставовима да проблема нема. Министар финансија РС Зора Видовић недавно је истакла да је буџет Српске ликвидан и да неће бити проблема до краја ове године. Међутим, Видовићева је такође најавила да ће други ребаланс буџета вјероватно бити до краја текуће године.

БН ТВ