Скоро све странке на изборима са српским кандидатима

На овим изборима готово све странке на листама имају кандидате српског поријекла, као да су по први пут откриле значај српске заједнице и њен гласачки потенцијал.

Томе је, у многоме, допринио Немања Дамњановић, односно Слободарска партија Аустрије (ФПО), јер је била прва странка која је прије пет година омогућила Дамњановићу да уђе у бечки парламент, а тиме и у "бечке анале" као први посланик у покрајинској скупштини српског поријекла, рођен у Србији.

И овај пут Дамњановић има шансе да добије нови мандат, будући да је трећи на листи за 11. бечку општину (Симеринг), као и 18. на покрајинској, то јест градској листи, али остаје да се види колико ће ФПО изгубити гласова у односу на изборе прије пет година због корупционашке афере "Ибица", због које је са чела партије и државних функција морао да оде бивши лидер Хајнц Кристијан Штрахе.

На прошлим изборима ФПО је освојила 30 одсто гласова, а подршка тој странци, према прогнозама, сада је између осам и 11 процената.

Социјалдемократска партија Аустрије (СПО) на покрајинској, односно градској листи нема ниједног кандидата српског поријекла на мјестима која би могла да добију мандат у бечкој скупштини, али је Силвија Јанковић главни кандидат за мјесто предсједника пете бечке општине (Маргаретен). Пошто ће СПО засигурно побиједити у Маргаретену, то ће бити први пут да Српкиња, иначе рођена у Бечу, али поријеклом из Смедерева, добије функцију предсједника једне бечке општине.

Истраживања СПО-у предвиђају јасну побједу у Бечу са између 42 и 45,5 одсто гласова.

Иначе, СПО је прва партија која је у савезни парламент увела једног Аустријанца српског поријекла, Кристијана Ковачевића, који је народни посланик био од 2017. до 2019. године.

Народна партија Аустрије (ОВП), коју на савезном нивоу предводи канцелар Себастијан Курц, на покрајинској, то јест градској листи има једног кандидата српског поријекла - Зорана Илића, који је други на листи за 22. бечку општину (Донауштат) и 43. на покрајинској листи.

Илић је до сада био шеф одборничког клуба ОВП у 22. бечкој општини, у којој је покренуо иницијативу да једна улица у Бечу добије име Вука Стефановића Караџића.

Иако је тек на 43. мјесту покрајинске/градске листе, Илић има шансе да уђе у бечку скупштину, јер је одлука лидера ОВП Курца да о мандатима не одлучује мјесто на листи, већ број добијених гласова предности.

Тако ће Илић, ако довољан број грађана, поред заокруживања ОВП, напише и његово име и презиме на гласачком листићу, моћи да уђе у покрајинску и градску скупштину. Свакако му је осигурано место у 22. бечкој општини.

Поред тога, на листи "Тим ХЦ Штрахе", коју предводи Хајнц Кристијан Штрахе, који се вратио у политику послије принудне паузе због афере "Ибица", налази се Зоран Ковачевић, на осмом мјесту покрајинске/градске и на другом мјесту листе за 16. бечку општину, одмах иза лидера странке.

Уколико Штрахеова листа буде прешла цензус и добила нешто више од потребних пет одсто гласова, Ковачевић би могао добити мандат у скупштини Беча.

Странка Зелених на својој покрајинској, односно градској листи има Јохана Арсеновића на високој 16. позицији, а судећи по истраживањима, та странка би могла да освоји између 10 и 13 одсто гласова, тако да би он могао остати у бечкој скупштини, у коју је ушао пре више од годину и по, мијењајући колегу који се повукао из политике.

Све странке имају овај пут већи број српских кандидата на општинским листама, од којих неки могу постати одборници, док неки на основу мјеста на листи немају шансе да освоје мандат, преноси Тањуг.

Српска заједница једна је од најбројнијих групација страног порекла и представља велики "резервоар гласова", с обзиром да су многи стекли аустријско држављанство и имају право гласа.

До сада је тај "потенцијал покушала да искористи само ФПО, док су српску заједницу све друге партије игнорисале због чињенице да су Аустријанци српског поријекла само у малом броју излазили на биралишта.

Та "незаинтересованост" партија одражава се и на рад српских клубова у Бечу и Аустрији, који добијају далеко мања финансијска средства од државе и града за своје активности, него, на примјер, турски клубови, чија је заједница била много успјешнија и у политику одавно "убацила" своје представнике, а на изборима гласала у великом броју.

На сутрашњим изборима било би значајно да припадници српске заједнице са правом гласа бирају српске кандидате и да им дају глас предности како би били "видљиви“.

Овогодишњи избори за Беч јединствени су не само по већем броју кандидата српског поријекла већ прије свега и по броју гласачких листића за гласање путем поште.

На захтјев бирача издато је укупно 382.214 гласачких листића за гласање поштом, што је око 40 одсто укупног броја гласача.

Због тога резултати гласања неће бити познати у недјељу увече, као што је уобичајено, већ тек послије понедјељка, када креће њихово пребројавање.

(Тањуг)