Србија лежи на злату: Резерве тешке 32 тоне

То је дужина око четири фудбалских игралишта, можемо рећи и дужина четири београдске Маракане, пише Блиц.

НБС око 96 одсто златних резерви чува у облику полуга, а једна полуга је тешка 12,5 килограма. Крајем новембра прошле године Србија је имала 21 тону злата, али је тада Народна банка Србије купила још девет тона. Да НБС треба да ради на повећању златних резерви више пута се могло чути из самог врха власти, па је тако и предсједник Србије Александар Вучић јавно говорио да више златних полуга значи и већу сигурност земље, а готово исте поруке слали су и лидери многих земља у региону.

Тако је Пољска у своју земљу повратила 100 тона, а на повећању "кућних резерви злата" врло озбиљно раде Мађарска, Румунија, Словачка и Турска. Иначе, злато код појединих великих сила чини чак 70 одсто њихових укупних девизних резерви.

Бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су на крају септембра 13 милијарди евра. Од тога су око 12,7 процената девизних резерви чиниле резерве у злату – 32,12 тона злата укупне вриједности 1,66 милијарди евра или око 1,95 милијарди долара.

Злато се готово у цјелости (око 96 одсто) чува у облику златних полуга, док се свега око 4 процента чува у форми кованог злата. Од укупне количине злата, у трезору НБС се налази око двије трећине, док се отприлике једна трећина налази на рачунима НБС у иностранству, код најеминентнијих и сигурних институција. Тиме је постигнута диверсификација мјеста држања златних резерви, што додатно јача њихову сигурност, наводе из НБС.

Колико полуга стане у тону?

Ако вам је, гледајући филмове, некада изгледало чудно што тако мала полуга може озбиљно да намучи некога ко је преноси, ствари ће вам бити јасније када чујете колико је тешка.

Наиме, просјечна тежина једне златне полуге износи 12,5 килограма, тако да једну тону злата чини око 80 полуга. Када је ријеч о димензијама златних полуга које се чувају у трезору Народне банке Србије, оне износе 17,78 X 9,21 X 4,45 цм. Финоћа злата од којег су изливене износи 999/1000, односно њихов садржај представља 99,9 одсто чистог злата.

Овај племенити метал служи као гаранција повјерења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.

Такође, ниска корелација злата са традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, попут америчког долара, чини злато корисним у сврху додатне диверсификације портфеља.

(Блиц)