Рогатички кромпир родио, прениска откупна цијена

Борички и гламочки кромпир су били (и остали) најтраженији и најцјењенији још у старој СФРЈ, а сада у окружењу које зовемо "регион". Природа је висоравнима подарила најоптималније услове за узгој, па су квалитет и укус овдје произведеног кромпира за "два копља" изнад равничарске производње.

Пошто многи прекупци подваљују кромпир са других поднебља као њихов Боричани су у Институту за интелектуално власништво БиХ заштитили своју робну марку жигом „БАЗ116084" тако да купац који тражи баш овај производ може лако да га препозна. А и сада је законом кажњиво декларисати друге врсте кромпира као "борички".

Раде Ерић: Кромпир одличан, цијена прениска

Рогатица из године у годину чини озбиљне помаке у производњи кромпира на Борикама. Уз неколико великих и озбиљних произвођача и већина домаћинстава овог краја сије га на својим имањима.

Посјетили смо Рада Ерића, иначе дипломираног економисту, који је на породичном имању засијао 12 дунума агрије и 2 дунума дезиреа и извадио завидне 44 тоне.

"Принос је више него добар, преко три тоне по дунуму. Квалитет исто тако. Ово је додатни извор прихода за моју породицу. У кампањи вађења ангажујем пријатеље и другаре и нешто сезонских радника и све би било добро да није те прениске откупне цијене". 

Ерић наводи да је тржиште неуређено и неорганизовано и да држава ни о овој грани пољопривредне производње не води рачуна на прави начин.

"Улагање у производњу 1 кг кромпира је цца 50 пфенинга. Тренутно је продајна цијена 40 пфенинга по килограму, па и нижа, и одмах се може закључити да је радост због доброг рода помућена продајном цијеном која је мања чак и од цијене коштања производње" каже Ерић и кривца за овакво стање види и у неконтролисаном увозу који гуши домаћу производњу. 

Помоћ на погрешан начин

Питали смо и велике произвођаче за мишљење о узроцима проблема лоше продајне цијене овогодишњег рода кромпира.

"Позитивно је и добро што је и шира и локална заједница помогла произвођаче кромпира у сјеменском материјалу. Међутим, плашим се да је то урађено на нестручан начин. Наиме, од укупне цијене производње по килограму од 50 пфенинга пола улагања је цијена сјеменског материјала. Кад сјеме без накнаде дате малом домаћинству помогли сте му да дупло јефтиније произведе кромпир за своје потребе. И то је добро, поздрављамо ту мјеру стимулисања пољопривреде.

Међутим, кад то исто урадите са великим произвођачима, појефтините им производњу за пола цијене. Они онда и готов производ могу да продају по знатно јефтинијој цијени, јер им је почетно улагање преполовљено, и умјесто помоћи произвођачима добијете нелојалну конкуренцију на тржишту и нереално ниске продајне цијене готовог производа.

Пољопривреда је озбиљна дјелатност и надам се да ће одговорни убудуће повести више рачуна о томе" каже Новак Мотика, један од значајнијих произвођача кромпира у Рогатици, али и комплетној Републици Српској.

Рогатичка сјетва у бројкама

Овогодишња прољећна сјетва у Рогатици обављена је на 499,7 хектара. То је за скоро четири посто више него у 2019. години. И ове године највише засијаних површина имала су индивидуална пољопривредна газдинства – 393 хектара.

Према традицији на првом мјесту је кромпир са 216 хектара. У организованој производњи путем ДОО „Агрос" и „Агромонт", породичног домаћинства „Агроплод" и Удружења „Соланум-продукт" засијано је 106 хектара.

На првом мјесту је кромпир са 70 хектара, а онда слиједе кукуруз на 18, јари јечам на три и јара зоб на пет хектара. Кампања вађења кромпира је у току па нема збирних података о овогодишњем роду, али ће по првим показатељима количине бити веће од прошлогодишњих.

Све је добро осим продајне цијене која је прениска. Пољопривредници који су повадили кромпир складиште га у нади да ће цијена касније бити боља, макар да изваде уложена средства.

(БН)