"Носићу крст ове пошасти с народом"

Здравље високопреосвећеног митрополита се побољшава из дана у дан. Још је на нижим дозама кисеоника. Имајући у виду његове године, предстоји дужи опоравак због посљедица дјеловања вируса на цијели организам, али и због нормализације самог респираторног система.

Причешћује се и то је за њега посебно окрепљење и благодат. Као пацијент једнако као и у животу, смјеран је, виспрен, мудар, послушан, неустрашив. Како сам каже, једини прави страх је од Господа. Ни у једном тренутку није тражио третман другачији од других болесника. Напротив, свакодневно се распитује за здравље свих обољелих на одјељењу и моли се за њихово оздрављење.

Овако о тренутном здравственом стању и опоравку митрополита црногорско-приморског Амфилохија, за Новости, говори докторка Јелена Боровинић Бојовић, начелница Пулмолошке клинике Клиничког центра Црне Горе. Од када је због оболијевања од ЦОВИД-19 примљен у КЦ ЦГ, како каже, митрополитово здравље је много боље.

Владика је прије три недјеље из Цетиња стигао у КЦ. Од тада су очи и уши цјелопуне црногорске и српске јавности упрте према љекарима који свакодневно брину и обавјештавају о његовом здравственом стању.

– Те вечери, 6. октобра, митрополит Амфилохије, упућен је из Цетињске болнице и примљен на Интерну клинику КЦ Црне Горе с упалом плућа узрокованом вирусом корона – прича уа Новости др Боровинић Бојовић.

- Одмах му је урађен ЦТ грудног коша, који је потврдио обострану упалу, након чега смо обавили додатне претраге крви, прегледали владику и започели терапију.

Додатну одговорност, како каже, не само као љекарима, већ и као вјерујућим људима, представљала је владичина искључива жеља да се лијечи у Црној Гори, јер је те вечери рекао.

– Носићу крст ове пошасти с народом. Не желим да у овим најтежим тренуцима напуштам Црну Гору.

Први дани били су потпуно неизвјесни, упала је напредовала, кисеоник је постао неопходан”, каже докторка. “У једној од тежих вечерњих визита, владика ме је упитао: ‘Шта мислите, докторе, колико ће ово да траје?’ У том тренутку то ми је било најтеже питање, јер све је и даље било неизвјесно. Кратко сам ћутала, а онда сам одговорила: ‘Високо преосвећени, ви најбоље знате да овдје ништа није дуго”, а он ми је казао: ‘Е, да, шта је то у односу на вјечност?'”

Цијели тим љекара КЦ Црне Горе даноноћно ради у ванредним околностима полажући испит хуманости. И сам митрополит Амфилохије је то нагласио.

– Готово осам мјесеци траје борба с непознатом болешћу, исцрпљујућа, неизвјесна и тешка, у којој су нажалост многи изгубили животе” – прича докторка.

– Већ нас стиже умор, при крају смо снага. Радимо 24 часа, не питајући за смјене, за издржљивост и здравље. Али, као што рече велики Његош којег и наш митрополит Амфилохије најчешће цитира ових дана: ‘У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.’ Посао љекара је мисионарски и само ако га тако прихватимо и схватимо, можемо сматрати да смо у истинској служби здравља.”

— Када је упала била на врхунцу, рекла сам му: ‘Стигли смо на врх Ловћена'”, каже др Боровинић Бојовић.

– Владика је, без обзира на умор и потешкоће општег стања, јасно изговорио: ‘Е, сада да градимо’. То је за мене био први сигурнији знак да ће успјети да превазиђе болест. Када је упала почела да се повлачи и када је стигао негативан тест на вирус корона, знали смо да смо близу Његуша.

(Новости)