Пропао Чичићев покушај да узме милионе у Брчком

Пропали су сви његови покушаји да добије чак 76,5 милиона марака колико је тражио од предузећа “Нови Бимекс” из Брчког које је у стечају. Након што су га одбили сви нижестепени судови, то је урадио и Уставни суд БиХ који је оцијенио како је његова апелација неоснована, сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Чичић је тај новац тражио као разлучни повјерилац, а по основу ранијих уговора и споразума које је његово предузеће “МИ Галамес” имало са “Новим Бимексом”, којег је приватизовао.

На земљишту је све до 2018. године била уписана хипотека у његову корист која је кочила стечајни поступак, која је као и његово потраживање оспорена  пресудом Апелационог суда Брчко Дистрикта.

Уставни суд БиХ је остао при тој пресуди и закључио да нема повреде права на имовину и правично суђење, на које се Чичић жалио.

Некадашња брчанска месна индустрија “Бимекс” од краја 2005. године је у била у већинском власништву компаније “Галамекс” чији је власник Драган Чичић, коју је приватизовао за 200 марака, након чега је основан “Нови Бимекс”.

Он се приватизационим уговором поред симболичне уплате обавезао да ће у наредне три године уложити 10 милиона марака у набавку опреме и изградњу објеката.  Истовремено, уговором је прецизирано да ће у истом периоду бити запослено 330 радника, с просјечном бруто зарадом од 720 КМ.

Колико је тај уговор био успјешан, најбоље говори чињеница да се у “Новом Бимексу” увелико води стечајни поступак.

Стечајни управник Небојша Матић каже за ЦАПИТАЛ како су обавезе предузећа око 15 милиона марака, док је са друге стране његова имовина процјењена на преко 60 милиона КМ.

“У току је продаја дијела имовине. На лицитацији у понедјељак се нико није јавио, тако да ће одбор повјерилаца донијети одлуку шта и како даље”, казао је Матић.

Тужио Брчко Дистрикт за 51 милиона

Чичић је 2013. покренуо и тужбу против Брчко Дистрикта у којем тражи накнаду за изгубљену добит од чак 51 милиона КМ, о чему је портал ЦАПИТАЛ писао у тексту који можете прочитати ОВДЈЕ. 

Чичић је тврдио да је претрпио пословну штету јер Брчко Дистрикт није у уговореном року уклонио жељезничку пругу у кругу фабрике „Бимекс“ коју је он приватизовао. Он је сматрао да Влада Дистрикта није измијенила регулациони план по тражењу новог власника овог некадашње гиганта у области месне индустрије. Због неизмјењеног регулационог плана, Чичић, наводно, није могао да изгради своје планиране објекте.

Чега се дотакне то и упропасти

Какав је Драган Чичић бизнисмен можда се најбоље може видјети у случају његовог предузећа “Змијање пласт” из Бањалуке, а у којем се ових дана стечајни поступак приводи крају.

Предузеће је у стечај отишло због немогућности наплате десетине милиона КМ кредита које је Чичић на више него упитан начин добио од тадашње државне “Кристал банке” јер је у залог ставио имовину у бањалучком насељу Сарачица, која вриједи тек пар милиона КМ.

“Цјелокупна имовина је продата недавно за 498.000 марака из четвртог покушаја. У поступку је било пријављено 57,5 милиона марака од чега је 25 милиона оспорено. Сви спорови су завршени и наредне седмице је заказано рочиште на којем ће бити донесена одлука о расподјели средстава прикупљених од продаје”, каже за ЦАПИТАЛ стечајни управник Славко Вујанчевић.

Да подсјетимо, када је ријеч о “Змијање пласту” Чичић је још 2001. године тужио Владу РС због материјалне штете и изгубљене добити тражећи накнаду од 46 милиона КМ.

Касније је Влади упутио приједлог за вансудско поравнање којим је тражио накнаду од 11 милиона на шта је Влада и Правобранилаштво РС пристало и 2007. године му је исплаћен тај износ.

Наиме, током 2006. и 2007. године, Влада РС исплатила је Чичићу укупно 15 милиона марака, што је констатовао и Главни ревизор Бошко Чеко у свом извјештају о ревизији буџета за 2007. годину. Он је навео да је Чичићу током 2006. године исплаћено 3,9 милиона марака на основу судског рјешења за наводне дугове овог ентитета према његовој фирми „Галамес“ из Београда, а годину касније и осталих 11 милиона.

Услиједила се вјештачења, а према Чекиним тврдњама, и Влада и Чичић имали су истог вјештака, што додатно потврђује да је овдје ријеч о изузетно сумњивим пословима. Тај исти вјештак је прво Чичићу извјештачио 30 милиона штете, а онда Влади препоручио да му плати 11 милиона марака, на шта је извршна власт пристала.

Поред, од јавности оштро критиковане нагодбе Чичића и тадашње Владе на чијем је челу био Милорад Додик, врло је занимљиво како је договорена одштета исплаћена.

Умјесто на блокирани рачун „Змијање пласта“, тадашња Влада 11 милиона КМ уплаћује дирекно на рачун његовог адвоката, чиме је свјесно избјегнута прилика да Пореска управа на тај начин наплати пар стотина хиљада КМ неплаћеног пореза и доприноса, а радници неколико плата.

Чичић је 2013. године поднио и нову тужбу против Републике Српске тражећи одштету од 27 милиона марака. Темељио ју је на томе да су његове фирме претрпјеле штету јер, поједностављено, Пореска управа Српске није дозволила „Змијање пласту“ да неплаћа порез.

Додик и Чичић стари пословни партнери

Милионско поравнање из 2007. године није први заједнички посао Додика и Чичића. Влада Српске је, у првом Додиком мандату, одлуком из 1998. године пребацила из буџета 14.000.000 КМ за финансирање извозно оријентисаних предузећа преко тадашње државне “Кристал” банке. П

осебан третман у “Кристал” банци имало је предузеће “Змијање пласт” које је из ових средстава 23.07. 1998. добило кредит од 3.150.000 тадашњих ДМ (са гаранцијом од четири бјанко акцептна налога), а 25. децембра исте године и кредит од 7.550.000 ДМ на заложно право, односно хипотеку на земљу укупне површине 14 дунума у катастарској општини Мотике.

Поред хипотеке, ово предузеће је дало 14 бјанко акцептних налога као гаранцију на други кредит. Овај трансфер, као и други пословни аранжмани “Змијање пласта” били су предмет интересовања тадашње Финансијске полиције, која је извршила контролу пословања током 1999. године.

Записник је на видјело изнио незаконите радње извршене на релацији “Кристал” банка – “Змијање пласт” – “Републичка дирекција робних резерви”- “Галамес”, али нико није одговарао пред законом, јер је извештај наводно нестао из Финансијске полиције, писао је портал Журнал.

(Цапитал)